Списак ратника из Милошевца који су пали за слободу Краљевине Србије (6)

18. август 2024.7. октобар 2024. Zdravko Elez 232 Views 0 Comments

У славу ратника из Велике Плане палих за слободу Краљевине Србије, у 14 наставака, за свако насеље по један, објавићемо њихова имена

Велика Плана је поднела огромне жртве у свим одбрамбено отаџбинским ратовима које су Србија и српски народ водили у двадесетом веку.

Само у Првом балканском, Другом балканском и Првом светском рату из ове, релативно мале поморавске општине, погинуло је, умрло од болести и глади или страдало на други начин најмање 3.341 официра, подофицира и војника Војске Краљевине Србије. Ако се овом броју дода и 239 официра, подофицира и војника из Сараораца, поморавског села које се у то време налазило у саставу великоплањанске општине, а које је сада у саставу Смедерева и 73 погинула и умрла борца из Мале Плане, која сада припада Смедеревској Паланци, онда је број погинулих и страдалих ратника 3.653.

Довољно да се формацијски попуни једна бригада. Поређења ради, у рату који је деведесетих година прошлог века вођен на простору БиХ лакле пешадијске бригаде ВРС бројале су између 1.500 и 2.000 бораца.

Највише погинулих је било из Лозовика, чак 473. Следе Старо Село са 374, Велика Плана са 374, Милошевац са 357 и Крњево са 346 палих ратника. Велико Орашје и Крушево дали су 283 погинула борца, из Доње Ливадице је страдало 285 јунака и јадника. Из Марковца је погинуло 276, из Ракинца и Купусине 192, из Радовања 114, из Трновча 137 и из Новог Села 130 бораца.

Због пословичне српске аљкавости, када су у питању пописи сопствених ратних жртава, али и епског страдања српског народа од 1912. до 1918. године, у којем су страдале не само читаве породице, већ и читава села и јединице, а архиве нестајале у пламену, албанским гудурама и рукама окупатора, не постоји ни приближна евиденција о томе колико војника из Велике Плане је погинуло у борби, колико је подлегло глади, изнемоглости, тифусу и другим болестима, као ни где и када су се те смрти догодиле.

Тако ја је скоро извесно да је број погинулих и већи од наведеног.

Бој за слободу отаџбине Плањани су војевали у редовима Дунавске, Шумадијске и Коњичке дивизије. Ратници са југа општине – из Марковца, Старог Села, Новог Села, Радовања и Ракинца су били у саставу Шумадијске, а њихови саборци из Плане и северних делова општине у Дунавској дивизији.

По истом територијалном принципу били су мобилисани и коњаници из Велике Плане: они са северне половине општине у Четврти коњички пук, они са југа у Трећи коњички пук.

Занимљиво је да су управо јунаци из Дунавске и Коњичке дивизије у јесен 1918. ослободили Велику Плану.

Нема података о броју цивила који су страдали у одбрамбено-отаџбинским ратовима који су вођени почетком прошлог века. Професор Дарко Ивановић, најпознатији хроничар Велике Плане, каже да није истраживао те податке, али да су размере страдања биле огромне, посебно 1915. године, када је Поморављем харао смртоносни тифус, од којег је у Србији умрло око 150.000 људи

У славу ратника из Велике Плане палих за слободу Србије, у 16 наставака, за свако насеље по један, објавићемо њихова имена. Нажалост, од 374 ратника из тадашњег градског насеља Велика Плана сачувана су имена само њих 50, који су уписани у књиге умрлих.

А списак смо преузели из књиге Моравска свитања познатог плањанског професора, сада покојног, Боривоја Перића, такође познатог хроничара Велике Плане. Који је као дечак приступио партизанском покрету и био поборник комунистичке идеологије али му то није сметало да обједини спискове својих суграђана који су страдали као припадници краљеве војске, објави их у једној од три своје књиге (Боривоје Перић, Моравска свитања, Хроника општине Велика Плана, година штампања 1986. Издавач Општински одбор СУБНОР-а Велика Плана) и тако им остави вечни споменик.