О Ћириној кући сведоче још само зидине

На великим географским картама, чак и на оним воjним што их зову специjалке, топоним Ћирина кућа у атару села Пребиловци узалуд ћете тражити. Нема га ни у историjским књигама. То jе jедан од десетак топонима на подручjу Пребиловаца коjи су име посудили или од имена или од презимена људи овог старог насеља.

Сухића или Екмечића градина, топоними коjих има на картама, свjедоче поред осталог о старости насеља на подручjу данашњег села Пребиловци. Топоним Ћирина кућа постоjи у памћењу људи. И ваљало би слово о овом топониму прениjети из памћења људи у књиге коjе имаjу амбициjу да младе нараштаjе, што расту на том парчету земље коjи зову “вериге свиjета”, поуче шта се збива са човjеком и његовим када у другог човjека и његове уђе зло.

Ћирина стварна кућа, коjа jе заслужна за име топонима, мада jе рушевина, jош увиjек одољева зубу времена.
Смjештена са десне стране пута на излазу из Пребиловаца ка засеоку Грлић скоро jе невидљива. Опасало jе шибље. С напором, пузећи испод драче и вишегодишњих шипака, стигосмо пред кућу. Зидине jош одољеваjу времену. На зидовима jедне од двиjе просториjе у коjе се улази из дворишта остао малтер. На ластавици зараслу у бршљан неколико комада цриjепа. Све jе урушено али jе jош увиjек видљиво дjело домаћинске руке.
Окућница jе доста пространа и да се примjетити, премда jе минуло више од пола виjека, да jе била добро испланирана. На пристоjноj даљини од некадашње стоjне куће трагови грађевина- штала и торова. На сваку страну урушени трагови зидова коjе овдjе зову дувари. Башчице земље од неколико квадрата за струк купуса расштике, главицу лука, чокот винове лозе а око њих огромне количине камена. Дувари. Све ово, ипак, доживљава се као споменик човjеку. Јер сваки оваj камен око Ћирине куће прешао jе преко његових или рука његових предака. И стаjао jе на свом мjесту до 4. августа 1941. године.

https://i0.wp.com/jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/prebilovci/ciric-tripko.jpg?resize=253%2C364&ssl=1
Трипко Ћирић Ћира

У књизи професора доктора Новице В. Воjиновића “Српске jаме у Пребиловцима – Геноцид хрватских клероусташа над Србима у Херцеговини” на тридесет и jедноj страници обjављен jе списак жртава из Пребиловаца. То jе, колико се зна, наjкомплетниjи попис убиjених житеља Пребиловаца 1941. године.

Попис jе рађен по домаћинствима а обjављен jе азбучним редом са презименом, очевим именом и именом жртве, у случаjу удатих жена – жртава забиљежено jе и њихово дjевоjачко презиме. Оваj jединствени попис носи и податке о старости убиjених, датум хапшења (Воjиновић jе користио термин датум одвођења) као и датум и мjесто погибиjе са описом карактеристичних случаjева мучења и убиjања невиних њуди.

На страни 466 читамо да jе Ћирић Трипко, покоjног Саве, нађен у Долу испод села 5. августа 1941. године “заклан са сином у наручjу”. За његове кћерке: Стану (26), Јоку (21), Дару (19) и близанкиње Саву и Радоjку (17) пише да су “силоване и бачене у jаму”. Супруга Стана (рођена Надаждин) и jош четири кћерке Трипка Ћирића – Ћире, Стоjа (14), Славоjка (10), Неђа (8) и Ангелина (5) скончале су живот у jами. Све су убиjене у истом дану 6. августа 1941. године. Ћирин син, сазнаjемо захваљуjући овом попису становника Пребиловаца, звао се Слободан и 5. августа 1941. године био jе стар само три године.

У љетноj спарини, тачно 65 година послиjе насилног и у историjи незабиљеженог злочина над читавим jедним селом, напуштамо топоним Ћирина кућа. Уз снажно доживљено коjе тек треба описати (да ли ће то бити могуће учинити (!?), jер риjечи су овдjе, као и човjек, немоћне да искажу или опишу сву ширину и дубину трагике Пребиловаца), у дигиталноj камери носимо слику Ћирине куће.

И питање са лица мjеста; када ће се на овом топониму заштити рушевина таквом каква jе данас и поставити обиљежjе да jе ту живjела дванаесточлана фамилиjа Трипка Ћирића Ћире чиjи су се трагови затрли 1941. године заjедно за jош 50 фамилиjа из Пребиловаца.

Дилема да ли то треба учинити ниjе присутна. Међутим, у дилеми смо ко то треба учинити у селу са чиjег су огњишта, у посљедњем рату, људи протjерани а куће запаљене. Малоброjни су и немоћни они што су се вратили на родно огњиште.

——

* Топоними на подручjу Пребиловаца коjи носе име по презимену или имену људи коjи су овдjе живjели кроз вриjеме и виjекове: Сухића градина, Екмечићева градина, Гоjанов до, Јеврин кук, Ласоханов гроб, Миликића
бус, Крунуша (jаруга), Ждракановића jаз (три топонима у Хутову блату). О средњевjековним градовима на Сухића и Екмечића градини постоjи легенда о двоjе младих о чиjоj несрећно завршеноj љубави и данас свjедочи Ђевоjкин гроб на Диjелима.

Налсовна фотографија: Душан Ј.Басташић (Удружење Јадовно) и Васо Булут пред кућом Трипка Ћирића

Извор: Пребиловци.нет/Алекса Драгић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *