Naučnici na korak od vakcine protiv raka
Naučnici sa Univerziteta na Floridi korak su bliže razvoju „univerzalne“ vakcine protiv raka, otkriva studija objavljena u časopisu Nature Biomedical Engineering.
Nova metoda ne cilja specifičnu vrstu tumora, već podstiče sopstveni imuni sistem tela da prepozna i uništi ćelije raka, što bi moglo da predstavlja revoluciju u lečenju svih oblika ove bolesti, piše „Njuzvik“ (Newsweek).
„Kod aktivnih karcinoma, imuni sistem je prevaren ili neaktivan. Ovaj pristup može da ga probudi i obnovi njegovu ulogu u borbi protiv raka“, objasnio je dr Eliajs Sajor, koautor studije.
Vakcina, kako kaže, deluje tako da „probudi imuni sistem protiv nečega što izgleda opasno, a taj odgovor se zatim priliva na prepoznavanje i odbacivanje tumora“. Koncept se već istražuje u kliničkim ispitivanjima na ljudima, a ako se pokaže da je uspešan, mogao bi da stvori potpuno novu paradigmu u onkologiji.
Dok većina ljudi vakcine doživljava kao prevenciju bolesti, u onkologiji se uglavnom radi na razvoju „terapeutskih“ vakcina, koje se primenjuju nakon što se rak već razvio. Dejvid Braun, profesor s Jejla koji nije učestvovao u studiji, ističe kako postojeće vakcine pokušavaju da usmere imuni sistem na napad na specifičan tumor, zbog čega je teško stvoriti univerzalno rešenje.
Ova studija, međutim, predlaže drugačiji pristup.
„Ideja je da bi samo vakcinisanje, nezavisno od specifičnog cilja, moglo dovoljno da stimuliše imuni sistem da napadne rak. To je vrlo intrigantna ideja, ali zahteva pažljiva klinička ispitivanja“, rekao je Braun.
Značaj ovakvog otkrića je veliki, s obzirom na to da je rak drugi vodeći uzrok smrti u SAD, odmah iza srčanih bolesti. Iako već postoje odobrene vakcine za neke vrste raka, poput raka prostate, a druge su u naprednim fazama testiranja, ovo je prvi put da se nazire rešenje primenjivo na sve vrste tumora.
Potencijalni izazovi i budućnost
Uprkos obećavajućim rezultatima, stručnjaci pozivaju na oprez.
„Potrebne su rigorozne sigurnosne procene i optimizacija terapijskih koristi pre nego što ova strategija krene dalje“, naglasio je Hua Vang, profesor sa Univerziteta Ilinois.
On smatra da su, praktično gledano, „personalizovane“ vakcine bliže cilju zbog veće specifičnosti i manjeg rizika od nuspojava. Jedan od ključnih izazova u razvoju vakcina jeste postizanje ravnoteže između delotvornosti i sigurnosti. Drugi problem je nedostatak resursa.
„Vrlo malo istraživača ima sredstva i podršku potrebnu za pokretanje kliničkog ispitivanja vakcina protiv raka“, dodao je Vang.
Dejvid Braun zaključuje da, iako su rani podaci uzbudljivi, pred naučnicima je još „dug put do značajnog uticaja na lečenje“. U narednim godinama biće ključno pronaći odgovore na pitanja o najboljim ciljevima za vakcine, idealnom vremenu primene i kombinaciji s drugim terapijama kako bi se dokazalo da pacijentima zaista produžavaju život.
