Knjiga o životu slavne Srpkinje

Akademik Svetlana Matić je u Petoj bečkoj opštini predstavila svoje delo posvećeno Milevi Marić, naučnici i supruzi Alberta Ajnštajna, koja spada u red slavnih Srpkinja sveta

Piše: Dr Marko Lopušina

Posle knjiga o Vilhelmini Mini Karadžić, Milici Stojadinović Srpkinji akademik Svetlana Matić, pisac i profesorka iz Beča, objavila je svoje treće delo o slavnim Srpkinjama. „Heroina života Mileva Marić Ajnštajn“ je knjiga, kojom autorka obeležava 150 godina od rođenja ove svetske naučnice.

Austrijsko – srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“ organizovalo je promociju knjige akademika Svetlana Matić, u Beču, u petak u svečanoj sali Magistrata pete bečke opštine. Domaćin i pokrovitelj je bila naša Silvija Janković, inače, predsednica Pete bečke opštine.

-Mileva Marić je bila prva teoretska fizičarka na svetu. Rođena je u Titelu pre 150 godina. Prvo je bila supruga fizičara Alberta Ajnštajna od 1903. do 1919. godine. Rodila je troje dece, ćerku i dva sina, a potom je posle razvoda bila Albertova naučna inspiracija, saradnica i koautor njegovih najvažnijih naučnih radova iz oblasti fizike. Zahvaljujući njenom doprinosu, svet nauke možemo da posmatramo sa nove tačke gledišta. Posedovala je veliki potencijal iz oblasti matematike, algebre i fizike. Bila je muzički nadarena. Njoj i njenom izabraniku, muzika i nauka su pomagale u razvoju njihovih umnih sposobnosti, kreativnosti, razmišljanju  i razvijanju intuicije. Bili su genijalci za fiziku. Ajnštajn je zastupao tezu da najveća naučna otkrića potiču od intuicije, tj. od ideje koja se iznenada javlja. Negirao je Milevu kao svoju suprugi, ali je nije negirao kao naučnicu. Takvu je prihvatio srpski narod i čitav svet – istakla je autorka Svetlana Matić predstavljajući svoju novu knjigu.

Želja autorke je bila da ovom knjigom izvuče Milevu Marić iz zaborava, da je predstavi novim generacijama u Srbiji i svetu i da osvetli njen značaj u naučnom radu genija Alberta Ajštajna. Njihov zajednički trud nagrađen je objavljivanjem četiri članka u poznatom časopisu “Anali fizike” 1905. godine. Ovi članci  su postavili temelj naučnoj revoluciji. Dali su veliki doprinos razvoju nauke i vredno su radili na teoriji relativiteta, što je dovelo do toga, da samo Albert dobije Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine, koja predstavlja najveće priznanje za naučnika. Iako Mileva nije bila zvanično laureat, njoj je pripao novčani deo ovog najvećeg svetskog priznanja.

-Najslikovitije o Milevinom i Albertovom životu i odnosu, pisao je dr Drago Njegovan u knjizi “Dragi moji kumovi”: Albert jeste bio heroj nauke, ali samo junak koji pobeđuje druge, a Mileva je bila heroina života, sa čojstvom kojim je branila druge od sebe – citirala ga je Svetlana Matić.

Kroz sadržaj knjige, čitajući zanimljive odlomke i citate iz pisama, prisutne je vodila Nataša Pajković, književnica. Tako su zainteresovani mogli da se upoznaju sa Milevinim detinjstvom, školovanjem, sudbonosnom susretu sa Albertom u Cirihu, braku i protivljenju Albertovih roditelja, krštenju sinova u Novom Sadu, boravku u Pragu i Berlinu, Albertovoj ženidbi sa rođakom Elzom Levental, Milevinom doprinosu nauci, 1905. godini čuda, razvodu i smrti, pismima koje je upućivala kumovima Gajin i prijateljici Heleni Savić.

U knjizi možemo da saznamo i kakva su bila Ajnštajnova shvatanja o miru, Bogu i njegovom odnosu prema sinovima Edvardu i Hansu, ali i o praktičnim savetima velikog genija.

Svetlana Matić je iz knjige citirala pеsnika i muzičara Đorđa Balaševića, koji je stanovao dve kuće dalje od Milevine, u Kisačkoj ulici broj 20. On je, između ostalog, istakao:

„Bila je lepa na onaj tihi, vanvremenski način… Njen nesretni život bio je pesma u dolini gluvih… U Kisačkoj i okolnim uličicama neke žene i danas žive na kratkom lancu, kontinenti im se prostiru od bašte do kapije, od rerne do užeta za veš. A ona je još rođendan dvadesetog veka proslavila u Cirihu, radeći domaće zadatke svom razmaženom Albertu, i učeći nadobudne mlade Švicere formulama kojima niko od njihovih sunarodnika nije umeo da ih nauči. U njenoj kući odavno žive neki drugi ljudi, u njenom plemenu je Račun i dalje najviša matematika…“

Dr Vjera Rašković Zec, recenzent knjige, podvukla je da je autorka u potpunosti uspela da istraži doprinos Mileve Marić naučnom radu Alberta Ajnštajna.

I izjavila:

-Mileva je simbol obespravljenih žena, s ačijeg su se lepog lica čitali genijalnost i patnja. Jedna od najvećih naučnica u istoriji ostala je u senci bivšeg muža. Cele knjiga Svetlane Matić ilustracija je ove moje rečenice.

Recentent prof. Radmile Satarić  o romanu Svetlane Matić je govorila da je to “istovremeno priča o jednoj uzvišenoj ličnosti, dami, ali i o društvenim okolnostima u Evropi sa kraja 19. i prve polovine 20. veka, uz dosta dokumentarnog materijala koji potvrđuje stavove autorke”.

-Mileva je osećala komfor za svoju delikatnu prirodu u razvijenoj Evropi. Ali je bila zatočena u zlatnom kavezu svojih emocija, tražeći sličan odgovor na licu svoga supruga, koji nije pronašla. Matić nas ne ostavlja u nedoumici, ona citira misli najboljih naučnika i pisaca toga vremena i njihov afirmativni stav o vrednosti naučnog rada Mileve Marić Ajnštajn, što čini roman vrlo autentičnim, vrednim i bogatim.

Preko video linka, prisutnima se obratila dr Ljiljana Nikšić, ambasadorka u Ministarstvu spoljnih poslova, ističući da joj je velika čast da učestvuje u promociji knjige o Milevi Marić Ajnštajn. Istakla je da je imala čast da učestvuje u akciji povraćaja 43 pisma između Alberta i Mileve Marić Ajnštajn, zahvaljujući zaista dobroj akciji, koju je sprovela Ambasada Republike Srbije u Londonu i ambasador Goran Aleksić, koji je učestvovao na aukciji „Kristi“.

Naša konzulka Aleksandra Jovanović iz Beča istakla da je imala tu čast da prisustvuje u Cirihu, 2009. postavljanju ploče na spomenik Milevi Marić, kao deo delegacije tadašnjeg Ministarstva za dijasporu. Na ploči je napisano na srpskom i nemačkom jeziku: „Sa ponosom i ljubavlju od srpskog naroda.“
Obraćajući se prisutnima, Svetlana Matić se zahvalila Silviji Janković, predsednici Pete bečke opštine na pokroviteljstvu i podršci u radu društva koju pruža, kako bi se značajne kulturne manifestacije realizovale. Predložila je na kraju da da se Milevi Marić Ajnštran posthumno dodeli doktorat i diploma na Tehničkom univerzitetu u Cirihu, s obzirom na to da je tamo završila studije i položila sve ispite.

Na predstavljanju ove knjige bilo je dosta posetilaca, među kojima su bili, Željko Tomić, Zoran i Adrijana Kalabić, Milica Lađević, Slobodan Cojić, Mira Varga, Svetlana Milovanović, Dragana Baltić, Gordana i Dejan Nikolajević. 

Ovaj kulturni događaj je samo jedan u nizu, koji slavi veliki jubilej -150 godina od rođenja prve srpske matematičarke i fizičarke, a promocije će biti upriličene tokom cele godine, u gradovima u Austriji, ostalom delu Evrope i Srbiji. Sledeće predstavljanje ove značajne publikacije, biće u Biblioteci grada Beograda, 7. juna 2025. godine u 19 sati, uz muzičku pratnju grupe „Bistrik“ i velike muzičke umetnice Bilje Krstić. U planu je izrada izložbe koja će pratiti sadržaj knjige.