Hoćete u Norvešku, pitajte Vasu!

Piše: Zdravko Elez

Ime Sladjana Vasića (53) iz Kruševca, koji se sticajem životnih okolnosti 2012. godine obreo u hladnoj Norveškoj, malo će šta značiti ljudima sa prostora bivše Jugoslavije. Ali, ako kažete život u Noreškoj ili Vasa Norveška, mnogi, posebno mladi ljudi sa srpsko-hrvatskog  govornog područja, znaće da je reč o razboritom čoveku, koga često gledaju na jutjubu (YouTube).

Vasa već deset meseci ispred kamere priča o životu u Skandinaviji, Norveškoj, zemlji na krajnjem severu Evrope, zemlji fjordova, snega, leda, polarnih noći, ali i jednoj od najbogatijih zemalja sveta. Nekoliko meseci gotovo svakodnevno. Iskreno, bez zadrške i dlake na jeziku, deli savete svima, a takvih, koji nažalost žele da potraže sreću i bolji život tamo daleko od zavičaja, je veliki broj. Upoznaje ih Vasa sa zakonom, propisima, redom i radom, funkcionisanju države, običajima, tradiciji., a potom te snimke kači na jutjub kanal pod nazivom „Život u Norveškoj“.

-Samo da se ne pomisli da podstičem na raseljavanje, na odlazak ljudi iz otadžbine. Daleko bilo, to mi ne pada na pamet, naprotiv, samo ljudima, koji me zovu i postavljaju razno-razna pitanja, želim da približivom ovu zemlju da znaju ako se odluče ovde da dodju šta ih čeka – kaže na početku razgovora za „Tamo daleko“ Sladjan Vasić.

Čuli smo se telefonom, pozvao nas je posle poruke, koju smo mu poslali nekoliko dana ranije. Razgovor možda i puni sat vremena, bio je otvoren, jasan, poučan, kao i Vasini video-klipovi koji se gledaju u jednom dahu. Pravi ih bez napora, rutinski često nekoliko u jednom danu. Sve više privlače pažnju ljudi iz bivše Jugoslavije i već se mere desetinama hiljada gledalaca, poneki i više od stopedeset hiljada. Ni sam nije slutio da će privući toliku pažnju, a počeo je da ih pravi iz znatiželje, hobija, pomalo i nostalgije. Bez obzira što je za mnoge Norveška obećana zemlja Slađan Vasić ima za čim da žali.

-U Kruševcu, u Srbiji mogu da kažem da sam živeo kao gospodin. Imao sam svoj biznis, dobro zaradjivao, vozio poslednji model mercedesa. Bavio sam se veleprodajom životnih namirnica, potom kozmetike, a onda sam uvozio plinske boce. Jedno vreme snabdevao prehrambnenom robom celi jug Srbije, ali i šire. Snabdevao sam i trgovinski lanac Dis i imao svoje maloprodavne prodavnice prehrane. Bilo je to ziasta vreme blagostanja ma kako to ljudima u Srbiji izgledalo – priča Vasa sa setom.

Kola su odjednom krenula nizbrdo, promet u veletrgovini u priličnoj meri je opao, ali to nije bilo tako dramatično da bi iskusan trgovac kakav je bio Slađan Vasić spakovao kofere i krenuo put Norveške. Ipak, upravo to se dogodilo i to iz porodičnih razloga o kojima naš sagovornik ne želi da govori.

Sa sinom i povremeno ćerkom, odraslim ljudima, danas Vasa živi u Barumu, elitnom predgradju Osla i reklo bi se da je čovek svoj na svome. Razvio je svoj biznis, ima radionicu od koje može normalno da živi, ali još nije dobio sve papire i toliko se sve to iskoplikovalo da ne zna ni kako će ni kada, pa još ne može ni da pomisli da će biti Norvežanin. Vezu sa otadžbinom i prostorima bivše Jugoslavije je sačuvao kroz brojne kontakte sa ljudima, koji ga naprosto opsedaju i traže da im do detalja priča, kako je u Norveškoj, da li da dodju, šta ih čeka, kako se i koliko radi i još mnogo toga.

-Sa jutjubom sam krenuo nekako neobavezno, malo za svoju dušu, ali je to vremenom i sa brojnim rakcijama ljudi preraslo prosto u obavezu. Ne mogu da obijem silne pozive i ljude koji traže te priče. Iskreno me sve to iznenadilo – priča naš sagovoronik.

Norveška je zemlja reda, rada i zakona i balkanskoj duši nije lako da se u sve to uklopi, nije lako ni Vasi. Iskreno priznaje da živi kao običan gastarbajter. Ni izobilja, ni provoda, ni druženja, a opet ima sve. Ne razmišlja kako da plati račune, da li će ostati dovoljno za hranu, garderobu i druge potrepštine.

O svemu tome Sladjan Vasić priča svojim zemljacima i kakvi su Norvežani prema strancima, kakvo je njihovo obrazovanje, kolike su cene stanova i kako ih naći, kako se grade norveške kuće i kako se greju, dolazak u Norvešku na školovanje, preko spajanja porodica i radne dozvole, a priča koja je posebno izazvala pažnju gledalaca sa prostora bivše Jugoslavije i koju je za nepun mesec videlo oko sto hiljada ljudi, jeste, zašto gastarbajteri kukaju, a niko se ne vraća.

-Ovde se naši ljudi zarobe kreditita, zaradjuju ali i troše i prodaju dupe za pare, a na to ih je naterala naša država. I posle nemaju izbora, nemaju gde sa vrate i jedino im preostaje da to urade ako dočekaju penziju. Tako je to, dodješ mlad odeš star – kaže Vasa.

Mnogo pitanja dobio je Sladjan Vasić o Barne varne, organizaciji za zaštitu dece u Norveškoj. U medijima na Blakanu, ali u ruskim posebno, ova ustanova pominje se u izrazito negativnom kontekstu, pa je čak dobila epitet zloglasna. Tvrdi se da strancima oduzima decu, da ih zauvek odvajaju od roditelja i da ih čak predaju u ruke pedofila.

-Ima oduzimanja dece zato što ih zlostavljaju i tuku. Kod nas Balkanaca i uopšte istočnjaka postoji običaj da prutićem vaspitavamo decu. Ovde su Norvežani dokazali svojim školstvom i obrazovanjem da prut ne postoji i to daje bolje rezultate. Službenica Barne varne otvoreno kaže kako ih mrze jer roditelji ne vole da ih opominjemo što tuku decu. Ali, ovo nije tema za ovu priliku, oni koji žele da više čuju o tome neka pogledaju moj jutjub snimak – ističe naš sagovornik.

Zaista mnogo je korisnih informacija Vasa podelio sa svojim gledaocima, izmedju ostalog i o cenama, hrani, alkoholu, kaznenoj politici, učenju norveškog jezika, ali ono što je takodje izazvalo pažnju jeste njegova poruka narodima bivše Jugoslavije, kojima po njegovom mišljenju nema spasa bez ponovnog ujedinjnja i promene obrazovanja.

-Ljudi moji Skandinavci su godinama ratovali, mrzeli se, a onda su shvatili da im to ne donosi ništa dobro. Zagrlili su se i rekli hajde da se ujedinimo i živimo kao ljudi i tako je bilo. Tako moramo i mi da radimo. Ulazak u Evropsku uniju pojedinačno ne donosi nam neku posebnu korist. Niti će umesto nas kositi travu, niti orati njive, a ono što imamo od ulaska u EU jeste mogućnost da selimo u EU, pa je li to rešenje. Ako je rešenje hajde svi da odemo. Ne mogu Hrvate više voleti Nemci, Srbe Francuzi, ma o čemu pričamo. Ako se sami medjusobno ne volimo pa ko će da nas voli – poručio je Sladjan Vasić.

Nisu mu, medjutim, na ove poruke ljudi sa prostora bivše Jugoslavije ostali dužni, usledili su brojni komentari, čak  407. Prenosimo samo neke:

“Ma kakvo spajanje, pa dokle više, svako spajanje nas košta teškog stradanja, ne daj Bože da se spojimo još jednom, pa to bi bio naš kraj, nestanak. Svako u svoj tor i zdravo”.

“Probao je kralj pre sto godina da nas ujedini pa platismo sa million i po života. Probao je Tito pre 70 godina, pa nam se i to obilo o glavu. Manimo se ćorava posla i gledajmo malo sebe”.

“Vaso, ideja zvuči sjajno, ali mislim da je nerealna. Pominješ ratove između Skandinavaca, kad je to bilo u vreme Vikinga? Previše su ovde rane sveže, moralo bi da prođe bar 100 godina mira i poštovanja da bi, recimo, Hrvati i Srbi na svim nivoima sarađivali”.

„Gospodine, odlični su Vam video snimci. Toliko prirodni, logični i pametni, da se nadam da će naš narod usvojiti bar neki savet. Iskreno mislim da je za Srbiju i sve bivše republike gotova priča. Nema spasa”!.

I tako Sladjan Vasić Vasa provodi svoje norveške dane. Odlično prati šta se zbiva u otadžbini, a onda svako jutro razmisli i osmisli šta bi sa ljudima mogao da podeli. Ne ulazeći u analizu iznetih stavova, ali sudeći po sve većem broju ljudi koji ga prate, može se bez preterivanja reći da izrasta u cenjenog, da ne kažemo u omiljenog jutjubera. U svakom slučaju ako vas životni put vodi prema Norveškoj, javite se Vasi, pitajte Vasu!  Možda vas odvarti od ideje da napustite otadžbinu ili vam pomogne da vam taj put bude barem za promil manje tnovit.