Четири века храма код Книна
О трајању српског народа на просторима данашње Хрватске сведоче православне светиње. Недавно је у Плавну, близу Книна, обележено четири стотине година храма Светог Георгија, a на ову светковину, дошло је више стотина Срба из Србије али и дијаспоре.
Четири века постојања православног храма у њиховом селу није мали јубилеј. Четири стотине година постојања и утемељености сведочи сваки темељ уграђен у ову светињу.
„Плавно је било једно од најлепших села на овом подручју, не само Книна, него и Далмације и једно од највећих села које је имало 850 домаћинстава и више од две хиљаде становника. Сећам се где сам провео своје најлеше и најмилије дане као дете, омладинац, чувајући овце и говеда“, каже Душан Опачић.
Међу пристиглим Плавњанима били су и они које порекло веже за овај крај иако су рођени у некој другој држави. За њих је љубав према Плавну љубав према очевини, дедовини па за себе кажу да су Плавњани у души.
„Припадам првој генерацији деце чији су родитељи одавде отишли. Мој старији брат је рођен овде, у Плавну, а ја сам рођен у Земуну у Србији“, каже Небојша Опачић.
Плавњани са посебним поносом гаје сећања на првог овдашњег учитеља и првог српског министра културе, великог посветитеља Доситеја Обрадовића који је за време свог боравка у селу, у братској кући код храма, утемељио школу и описмењавао народ, а 1770. године довршио и своје значајно делоИжица.
„То је назив који је са поносом носила наша школа до пред сам рат, а онда је променила име у Вељко Влаховић што ником од нас није било драго“, каже Душан Опачић.
За обнову храма, свечано обележавање јубилеја и за очување његове овдашње традиције велике заслуге припадају Завичајном друштву Плавно, чије се седиште налази у Београду, а чији су се чланови потрудили да прослава буде са што више окупљених и обогаћена скромним културно уметничким програмом.
Овом приликом су се сусрели и са Книнским властима како би у сарадњи са њима покушали да нађу начин да село поново оживи.
Православље је овде присутно још од краја 14. века. Доласком Твртка Првог Котроманића и његовим ширењем на Далмацију, велики број православаца се настанио на подручју Книна и Плавна, а затим и са доласком Турака, успостављена је чврста православна заједница.
„Та православна заједница имала је своје храмове и раније, и то потврђују храмови и цркве које су у околини подигнуте“, каже Ђуро Ђурић, председник Завичајног удружења Плавно.
Поводом јубилеја цркве и Светог Георгија Свету архијерејску литургију служио је епископ далматински Никодин у саслужењу неколико свештеника Епархије далматинске, а културно уметничком програму су присуствовали и предаставници градских власти града Книна.
Овај извешттај објављен је у оквиру пројекта Положај Срба у земљама региона који је помогла Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министстарства спољних послова Владе Србије
