Beč svetski centar srpske dijaspore

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije prihvatio je predlog akademika Svetlane Matić o osnivanju srpskog kulturnog centra u glavnom gradu Austrije u kome živi više od 200 000 Srba

Piše: Dr Marko Lopušina

Dva događaja uzdigla su grad Beč, prestonicu srpske dijaspore, u javnosti i dala mu svoj politički značaj. Prethodnih dana u austrijskom glavnom gradu održan je Svetosavski bal u salama dvorca Hofburg. Balu su prisustvovali državni predstavnici, srpski aktivnisti iz Austrije, same Bečlije i gosti iz Srbije. Potom je šestog februara održana peta sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, na kojoj je bilo reči o Beču i austrijskim Srbima. Članovi Odbora su, naime, razmatrali inicijativu akademika i profesorke Svetlane Matić, predsednice Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Mina Karadžić” o osnivanju Srpskog kulturnog centra u Beču.

Beč je srpski još od vremena kada je u njega stigao Vuk Karadžić, srpski prosvetitelj, a potom i od vremene knjiza Miloša Obrenovića, srpskog vladara i članova njegove dinastije. Glavni grad Austrije je poslednjih godina prestonica srpske dijaspore, jer u njemu živi i radi oko 200.000 Srba. U Beču postoji Zajednica srpskih klubova sa oko četrdesetak naših društava koji neguju srpsku kulturu, a time i srpski nacionalni identitet.

Oslajanjujući se na te činjenice profesorka Svetlana Matić (na fotografiji desno) je članovima Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije predložila da država Srbija formira Srpsku kulturni cnetar u Beču kao svetskom centru srpske dijaspore i gradu u kome Austrijanci i Srbi žive zajedno već pet vekova.

-Osnivanjem Srpskog kulturnog centra u Beču razvijaće se još snažnije srpski obrazovni, kulturni, duhovni i nacionalni identitet. To je važno i austrijsкom i srpskom narodu, jer Srbi predstavljaju deo istorije i kulture države Austrije. Mnoge značajne ličnosti iz srpske istorije su živeli u Beču, davale svoj doprinos razvoju austrijske i srpske kulture. Svoje spomenike ovde imaju knez Aleksandar Karađorđević i Vuk S, Karadžić, a biste Nikola Tesla, Ruđer Bošković, Matija Vuković, kuće Dositej Obradović, Laza Kostić, P. P. Njegoš, Branko Radičević, Petar i Paula Preradović, autorka austrijske himne, koji imaju i svoje ulice. Postoji i Beogradski trg, u desetom distriktu Beča – kaže akademik Svetlana Matić.

U zvaničnim dokumentima Beča srpski narod se prvi put pominje 1670. godine kada je car Leopold Prvi opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini zapada i istoka. Pri­sus­tvo Srba u Beču evi­den­tno je, neposredno pre i posle uki­da­nja tur­ske op­sa­de 1683. go­di­ne. Srbi tada masovno naseljavaju deo Ratzenviertel (Raška) izvan zidina grada. I u vreme bečke monarhije, kada je u carstvu bilo milion Srba, i od 1918. austrijske republike, sa oko 100.000 Srba, naš narod je davao svoj dopirnos razvoju i austrijske i srpske kulture, i time nas spajao.

Diplomatski odnosi sa Austrijom su uspostavljeni 1836.  godine kada je knjaz Miloš Obrenović primio prvog carskog konzula. Prvi diplomatski predstavnik države Srbije bio je Kosta Cukić od 1874. do 1878. a potom kao srpski poslanik do 1879. godine. Danas je u Beču srpski ambasador Marko Blagojević, u zgradi koja ne pripada državi Srbiji.

U Beču su stvarali pisci i slikari Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Stjepan Mitrov Ljubiša, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Paja Jovanović, Uroš Predić, nobelovac Ivo Andrić, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Milo Dor, Bogdan Bogdanović, ili profesor harmonike Jovica Filipović i mnogi drugi umetnici i naučnici.

Naša istraživanja su pokazala da u glavnom gradu Austrije danas postoji najmanje 50 srpskih mesta sa punim adresama, za koje naša i austrijska javnost treba da zna i treba da ih posećuje. Postoji još najmanje pedseset srpskih tragova u Beču, koji nisu zvanično upisani i obeleženi. I nih treba da posećujemo, da ne zaboravimo da je Vukov Beč grad i srpskog naroda.

-Beč je danas veliki centar srpstva u dijaspori.

-Beč je danas glavni grad iseljenih Srba.

Ove dve rečenice dvojice naučnika, dr Predraga Markovića i dr Vladimira Grečića iz Beograda najbolje odslikavaju prisustvo srpske zajednice u austrijskoj prestonici danas. Međutim, država Srbija i srpski narod nemaju svoju zgradu ambasade i konzulata, nemaju pravu sabornu crkvu, nemaju svoj Srpski kulturni centar, kakav imaju Pariz, Peking ili Glina.

Pre pola veka u Beču je postojao i radio Jugoslovenski kulturni centar, jer je postojala i svest i potreba da naši državljanii i radnici na privremenom radu imaju gde da iskazuju svoju nacionalnu kulturu i da je predstavljaju domaćinima Austrijancima i Bečlijama. U tom centru gostovali su vrhunski umetnici iz Jugoslavije i iz Srbije, ponajviše iz Beograda. Raspadom Jugoslavije i taj centar se raspao i prestao sa radom.

-Mi kulturnom diplomatijom možemo da kroz rad Srpskog kulturnog centra u Beču poboljšamo ugled brojne srpske zajednice, možemo da izgradimo još bolje društvene i kulturne veze sa Bečijama i Austrijancima. Uostalom, postojao je Sporazum o kulturnoj saradnji Beča i Beograda, koji može da bude osnova za izgradnju novog Srpskog kulturnog centra – naglašava akademik Svetlana Matić, koja kao predsednica društva “Mina Karađić” ponajviše i radi na kulturnoj saradnji Srba i Austrijanaca.

Profesorka Mattić je predlog o osnivanju Srpskog kulturnog centra u Beču prošle godina iznela na Saboru dijaspore, koji je održan u Narodnoj skupštini u Beogradu. Sa ovim predlogom društva “Mina Karadžić” iz Beča i predsednice Svetlane Matić upoznat je ministar kulture Nikola Selaković, ministar dijaspore Đorđe Milićević, kao i srpska javnost.

Ovog puta je profesorka Matić pozvala i članove Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije da podrže inicijativu za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Beču.

Tokom rasprave, predsednik odbora Dragan Stanojević i članovi Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije su se složili da bi bilo izuzetno značajno da se osnuje Srpski kulturni centar u Beču, kao i da Srbi u Austriji dobiju status nacionalne manjine, jer bi time dobili pravo i na osnivanje škola na srpskom jeziku, te da takva inicijativa treba da potekne i od strane Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.