Црна Гора брише све што је српско

Ни мање државе ни више кршења елементарних људских права и то пре свега српског народа. Црна Гора, не рачунајући Косово, предњачи у оспоравању свега што је српско, националности, писма, језика, вере, културе…

Српски национални савет недавно је са отвореном дискриминацијом спрског народа у Црној Гори упознао и председника Србије Александра Вучића указујући да је положај српског народа неподношљив.

„Положај српског народа у Црној Гори је веома сложен и готово неподношљив. Све животне потребе српског народа условљене су променом идентитета. Српски народ у Црној Гори нема решен уставно-правни статус. Ускраћена су му многа давно стечена права“, наводи се у писму које је потписао председник Савета Момчило Вуксановић.

И заиста голим оком је видљиво да у државним институцијама у Црној Гори нема Срба, од месне заједнице до дипломатије, а јавно декларисани Срби немају никакву перспективу у овој државици. Атакује се на српску цркву и њене објекте и ти напади сада не долазе само од канонски непризнате црногорске православне цркве већ директно из врха власти. Из црногорских образовних програма бришу се сви саджаји везани за Србе и српску књижевност, културу, историју, уметност, а врхунац је елеминисање и сих кадрова српске националности у тим институцијама.

Српски језик, који је по подацима са последњег пописа матерњи језик највећег броја грађана у Црној Гори, у потпуности је преименован, а ћирилично писмо, иако по Уставу равноправно, има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма.

Изменом закона у црногорском парламенту на штету српског народа, гасе се њихове организације, које раде на очувању српског националног, културног, језичког и верског идентитета, што се посебно односи на српске медије. Гасе се и медји или преживљавају тешком муком и писани и електронски „Српске новине“, Српски радио, Српска телевизија и интернет портали. У ништа бољем положају није ни Српска књижевна задруга, која је донедавно била најрпдуктивнија издавачка делатност и која је у протеклој деценији штампала скоро 200.000 књига, међу којима и бројна капитална дела у функцији очувања српског језика и ћириличног писма.

Све се чини да се готово трећина грађана Црне Горе, који се званично изјашњавају као Срби, натерају да промене свој вишевековни идентитет. Црногорска држава здушно помаже асимилацију српског народа. Српски национални савет сматра да је реч о државном пројекту „асимилације српског народа у националне Црногорце“.

Док српски званичници прилично млако реагују на све ове појаве патријарх српски Иринеј недавно је казао да су поруке и понашање црногорских званичника према српском народу незамисливе у 21. веку. Поглавар СПЦ посебно је указао на нападе на Митрополију црногорско-приморску, којој се прети одузимањем имовине.

“Читајући нешто о том питању и проблему, увиђам да је то незамисливо у нашем времену. Да су то радили Турци или усташе у своје време, то би се могло разуметл и схватити. Али да се то ради у времену мира и слободе, у времену када владају принципи закона и законитости, то је апсолутно неприхватљиво, не само за Европу него и за Азију”, казао је патријарх.

Иринеј је навео да ће он као патријарх, али и Српска православна црква стати у одбрану Митрополије црногорско-приморске.

“Не само да хоћемо, него је наша обавеза да као црква иступимо и заштитимо Митрополију. На Сабору је већ било о томе речи и ми смо упутили Влади Црне Горе допис и надамо се да ће од тог безакоња одступити јер ту нема никакве логике. Митрополија није од јуче. Она постоји стотинама година, и оно што припада званичној цркви не може бити ни на који начин узето или одузето. Ми ћемо ако до тога дође, ангажовати не само себе, него ћемо алармирати цели свет. Црква и верници бране цркву, а ни правна логика не дозвољава такво понашање”, истакао је патријарх Иринеј.

Он се осврнуо и на положај целокупног црпског народа у ЦРној Гори указујући да је то један народ који се поделио.

“Свака част држави Црној Гори, она је и раније била самостална држава и нормално сваки Србин прихвата и подржава постојање Црне Горе као државе, али створити такав однос према Србима у Црној Гори је несхватљиво”, казао је патријарх српски и додао да га све то подсећа на стање у Хрватској у доба фашизма.

“Упоредио бих га са положајем Срба у Хрватској, у доба ендехазије (НДХ). Нажалост у Хрватској ни данас није бољи положај Срба. Можда то непријатељство у Црној Гори није као оно које је било код усташа, али мржња у народу нажалост постоји. Сигурно да то чине они који не желе добро ни Србији ни Црној Гори. Надам се да ће народ бити свеснији од оних који га воде и да ће наћи начин да постоји и заједно живи“, поручио је патријарх.

Опозициони лидери у Црној Гори у својим оценама стања српског народа у овој држави, још су оштрији. Андрија Мандић из Демократског фронта категорично тврди да је власт у Црној Гори антисрпски режим који спроводи отворену дискриминацију Срба са циљем насилне асимилације.

-И Анте Павелић је, док је спроводио геноцид над српским народом, покушао да прикрије те намере, а у Црној Гори данас постоји бруталан однос према Србима, па нема ни тог привида. Историјске чињенице су да су у Павелићевој влади седела двојица Срба, а међу 93 генерала у хрватској војсци у доба НДХ било је 13 Срба. Истина је да међу члановима црногорске владе нема ниједног Србина, иако се трећина грађана изјашњава као Срби, а половина говори српски језик. Истина је и да у правосуђу готово ниједан судија није Србин, нема их ни у тужилаштву, нити међу војним официрима, а од 60.000 запослених у државној администрацији свега два или три одсто су Срби. Ниједан директор основне и средње школе у Црној Гори није Србин, чак ни у оним срединама где постоји српска већина – каже Мандић.

Он упозораба и на угроженост Црпске православне цркве онолико колико је ЦПЦ угрожена на Косову и Метохији.

-Можда би се црногорска власт, да је 1941. година, понашала исто као Павелићев режим, можда би нас водили у логоре, али сва је срећа да је 21. век и да постоје одређена ограничења, од којих је најважније то што се они плаше међународног суда – поручује Мандић.

Колико се отишло далеко у дистанцирању од српског народа и његове историје показује оспоравање улоге Србије у ослобађању Црне Горе током Првог светског рата. Ових дана актуелна је кампања о укидању историјске одлуке о присаједињену Црне Горе Србији 1918. године, а Мило Ђукановић лично је, тим поводом, изјавио да је тај чин била издаја Црне Горе. За црногорску власт спорна је и спомен-плоча српским ослободиоцима Будве, која се налази на улази у стари будвански град.

Примера о несхватљивом односу према српском народу у његовом наслеђу заиста има много и тешко их је све набројати, а један од њих је и израда такозваног речника црногорског језика, који представља пројекат са ненаучним и неутемељеним именом, како упозорава др Јелица Стојановић, са Одсека за српски језик Филозофског факултета у Никшићу.

-Раније је било предвиђено да се уради речник говора Црне Горе, подразумевало се српског језика, и грађа је деценијама сакупљана као грађа речника српског језика. На томе су радили некад водећи лингвисти, најчешће из Црне Горе. Ово што се сада ради је крађа и прекрађа онога што је србистика у оквиру свог лексиколошког и лексикографског рада темељно и научно урадила и покушај ЦАНУ да се то подведе под име „црногорски – каже  Стојановићева.

Бруталност црногорских власти огледа се и у многим другим аспектима. Недавно је ухапшен Небојша Медојевић, један од опозиционих лидера, а познатим јавним угледним личностима из Србије забрањен је улазак у Црну Гору уз образложење да угрожавају црногорску безбедност. Међу непожељним су књижевник и академик Матија Бећковић, историчари Чедомир Антић и Александар Раковић, правник Дејан Мировић…

„То ми врло импонује да једној цланици НАТО пакта може безбедност да угрози један песник“, рекао је тим поводом Матија Бећковић и истакао да не зна да ли се решење црногорске полиције односи на њега живог или мртвог пошто је, каже, намеравао да, када умре, живи у Црној Гори.

Да је у Црној гори на делу антисрпска хистерија и потирање свега што има везе се српством свима је познато, али да ће се отићи толико далеко и да ће се чак мењати надгробни споменици – мало ко је веровао. Нажалост, то показује и најсвежији пример из Црне горе на који је сликом и речју на свом фејсбук профилу указао публициста Јован Маркуш. Он је такав случај забележио у Озренићима код Никшића, на гробљу код храма Пресвете Богородице, где налази се гробница официра Станише Николића, носиоца Обилића медаље.

Маркуш се распитао код упућених мештана у овом селу и сазнао да је официр Станиша Николић одредио за живота који епитаф треба да буде на његовом гробу. Та његова опорука је испоштована од стране породице о чему сведочи фотографија некадашње надгробне плоче која је до скора постојала. Међутим, после смрти Станишиног унука, његов син, а Станишин праунук је скинуо надгробни споменик са епитафом и поставио нови на којем је нестао епитаф који је Станиша за живота оставио да буде на споменику.

Остаје отворено питања да ли је узрок томе што је на споменику писало „за спас српских идеала“. Kако сазнаје портал Ин4С, Станишин праунук је садашњи ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић.

За крај овог мини истраживања о положају српског народа у Црној Гори побројаћемо шта су највећи проблеми Срба:

-остваривање елементарних права условљено је променом идентите, одрицањем од српства и прелазак у Црногорце,

-све државне институције су херметички затворене за Србе

-српски језик и ћирилица су протерани из школских програма, као и српски писци, уметници, историчари, научници…

-отворени се атакује на српску цркву и њену имовину, а непризнатој црногорској цркви даје примат..

Све ово се дешава и поред чињенице да је према попису из 2011. у Црној Гори живело 178.110  или 28,73 одсто укупног становништва. Шта ли би само на све ово рекао велики Пепар Петровић Њогош и да ли се због свега преврће у гробу.

СРАМНО: Овакви плакати могли су недавно да се виде широм црне горе (насловна фотографија)

Тема о положају српског народа у Црној гори део је пројекта портала „Тамо далеко“ о положају Срба у земљама региона, који је подржала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије