Зло у одори лажи

Пише: Др Јован Јањић

Изговорене неистине су одраз човекове празнине и душевне запрљаности. Истина је носилац суштине. Кажу људи: живот је компликован.

Није живот компликован, него га људи компликују. Хтели би нешто што им не припада и не доликује, нешто што је изван граница морала, етике, закона, права… нешто што није у служби добра, што ремети поредак.Живот је једноставан, али није увек лак. Ономе коме је више дато од њега се и више тражи. Проблем настаје када људи пожеле више него што им је дато и дају мање него што се од њих тражи.

Постоје само два пута, супротног смера, на којем се човек може наћи: или чиниш оно што је твоје позвање или не чиниш; или си на страни добра или на страни зла; или си у истини или си у лажи; или си на страни Бога или на страни ђавола. Лажљивци и лицемериОткад се за књигу зна, отад се зна да има оних који истину говоре, али да има и оних који лажу.

У старогрчком јуначком епском спеву „Илијада” има и стих о разговору два јунака, различитих ћуди – Ахилеја и Одисеја. Ахилеј је мудар и истинољубив, а Одисеј лукав и лажљив. Ахилеј казује Одисеју да му је „човек мрзак ко врата Адова онај који једно таји у души, а говори друго”.Сазнајемо како су и у тим нама далеким вековима истинољубивим људима мрски били лажљивци и лицемери.

Француски филозоф, историчар религијске, филозофске и научне мисли Александар Коаре (1892–1964) пише: „Никада се није толико лагало као у наше време. Нити се лагало толико бесрамно, систематски и непрестано.”И данас, у нашем времену, којекуда, од различитих људи се чује да „никада се није толико лагало”.

Искуство упућује да ће се и у будућности, док је века и оваквог света, тако говорити.А шта нам то казује? Упућује нас на сагледавање човека, као несавршеног бића, коме је дата могућност да се усавршава, да духовно узраста до неограничених висина, до обожења, али да он, из неспремности, из егоизма свога, олако се препуштајући ситним задовољствима која до пада доводе, оправдање у лажима тражи.

Лажи су одраз човековог духовног бића. Одраз човекове духовне празнине и душевне запрљаности.Лаж у себи нема суштине. Она је само лажна маска стварности. Истина је носилац суштине. Свет стоји на истини; а пропада кад је на лажи. У истини је живот; у лажи је смрт. Не живи се од представе о хлебу, него се живи на хлебу.Човек најпре лаже себе – да би умирио савест своју или из гордости своје; а потом лаже и друге око себе – да би тако, преваром, дошао до неког жељеног циља, или пак само из пакости, да би некоме какву штету призвао или учинио.

Лагањем се настоји да се слика стварности прикаже другачијом него што јесте. Лаж одаје нечасне намере онога који неистину износи. Јер она је први корак на путу зла. Лагањем се блато баца на онога против кога се лажи износе, да би се урушио углед његов, да би он био изложен презиру и мржњи, и као такав био изолован из заједнице, с циљем да се лакше порази.Лажима људи се у заблуду доводе. Човек полази од речи, поступа по речи. А лаж је побијање речи, истините речи. Она заводи, човека на криви пут наводи.

Зато је неопходно да човек свему што му се сервира и нуди отворених очију приступа.Лаж трасира пут који у зло води. Она је одора зла. И погонско гориво зла. Лажима се рат изазива, и свако зло подстиче. Наш, српски народ био је много пута жртва лажи. И сами смо сведоци, у наше време, изазивања рата лажима са Запада. Манипулатори лажима, носиоци зла, имају мантру да више пута поновљена лаж постаје – истина.

Никада лаж не може постати истина; може се само наметнути као привид истине. Она ће се кад-тад показати као лаж, само је питање колико ће због ње пасти жртава. Зато је неопходно што пре на пут лажима стати. Све то наш народ је искусио и у изреке овакве преточио: „У лажи су кратке ноге”, а „Правда је спора, али достижна“.

За истину се мора борити. Зло стално напада, зато је потребна будност, да се добро свагда брани.

Када треба заћутати

Против лажи се не бори лажима, него истином. Као што се тама не изгони тамом, него светлошћу. Лажима се блати; истином се чисти.Нужна је борба за истину, јер живот на истини опстаје.Има ситуација када, пред налетом зла, изношење истине може некоме невином да нашкоди. Ни тада се не препоручује лаж. Најбоље решење у таквим приликама јесте – заћутати.

Лажима човек самог себе урушава. Кад слаже, он направи рупу у темељу или у зиду грађевине своје, која ће се услед тога кад-тад срушити. А од неискоришћеног камена или цигле гради своју грађевину греха. И она ће се срушити и на немарног градитеља свога обрушити.

Има људи који тврде да човек воли „ситне лажи”, жели да му се каже како је леп, паметан, добар, бољи од других… Који човек? Онај што иде на удовољење сујети својој. Искрен, разуман човек хоће истину. Зашто? Он се по истини оријентише у овом свету. Спознаје себе и свет око себе.

Истина пут осветљава.