Велику Плану је ослободила коњица Душана Додића

Велика Плана је у Првом светском рату, према званичној историографији, ослобођења од немачког и аустро-угарског окупатора 28.октобра 2018. године. Али, у стварности слобода је стигла дан раније када је одред под командом мајора Душана Додића из правца Старог Села ушао у варошицу и у њој преноћио, а цела територија данашње општине ослобођена је 29. октобра, када је окупаторска војска, након целодневне битке која је вођена 28. октобра,  напустила положаје у Великом Орашју и на десној обали Јасенице и повукла се према Смедереву и Београду.

Након пробоја Солунског фронта српска војска је незадрживим јуришем ослобађала поробљену отаџбину и хитала према Београду. Долином Мораве продирала је Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића, праћена француском коњицом, којом је командовао генерал Шарл Траније.

Ударну снагу Прве армије чинила је Коњичка дивизија, која је 26. октобра, око пола девет ујутро заузела Деспотовац и наставила да гони непријатеља према Свилајнцу. Долином Мораве напредовале су и Дунавска и Моравка дивизија. Простор од Деспотовца до Крагујевца бранили су 11. немачка амија, Алпски корпус и 30. дивизија аустро-угарске војске.

Свилајнац је ослобођен 27. октобра. У град су ушле српска и француска коњица. Средња колона српске војске која је око шест сати ујутро кренула из Брзана, а у којој су главнину чиниле јединице Дунавске дивизије, око 10 часова је избила на ивицу села Марковца. Око 15 часова коњички ескадрон ослободио је Рачу, сат раније одред под командом мајора Душана Додића заузео је Старо Село (Аџибеговац), а предвече је ушао у Велику Плану, где је и преноћио.

До прве веће битке на подручју Велике Плане дошло је 28. октобра, око седам ујутро, када су јаке непријатељске снаге код Великог Орашја, са леве обале Јасенице, жестоком ватром дочекале средњу колону Коњичке дивизије. Непријатељ је са Јасенице одступио следећег дана, 29. октобра, у четири сата ујутро.

У Првом балканском рату, Другом балканском рату и Првом светском рату погинула су 3.444 ратника из Велике Плане. Број цивила који су страдали у ратним дејствима, још више од глади и болести, никад није утврђен али је неспорно да су у питању хиљаде стараца, жена и деце.

Војници и официри из Велике Плане учествовали су у свим највећим биткама балканских и Првог светског рата: Кумановској, Брегалничкој, Церској и Колубарској бици, а касније у борбама на Солунском фронту и великој победничкој офанзиви у којој је Србија ослобођена од окупације.

У готово свим селима Велике Плане погинулим ратницима из тих села у време Краљевине Југославије подигнути су лепи споменици, са мермерним плочама на којима су уклесана њихова имена.

Занимљиво је да је можда и највреднији споменик ратницима из ове општине палим у ратовима од 1912. до 1918. подигао један комуниста. Наиме Боривије Перић, учесник НОБ-а и члан Комунистиче партије, по занимању учитељ, је у својој књизи „Моравска свитања“ објавио списак свих погинулих краљевих војника.

Број погинулих бораца из Велике Плане у Првом светском рату седам пута је већи него број погинулих партизана у Другом светском рату, када је под командом Јосипа Броза Тита погинуло око 500 Плањана. Највише на Сремском фронту и Кадињачи.

Након ослобођења 1918. ослободиоци нису стрељали ни једног становника Велике Плане. По подацима Државне комисије за тајне гробнице, након ослобођења 1944. ослободици су стрељали око 200 Плањана.

Насловна фотографија: Мајор Душан Додић комадовао је коњицом која је ушла у Велику Плану