Stanina lekovita voda
Na promociji knjige Voda svuda, a ni kap za piće Stane Šehalić u Beogradu istaknuto da je njena proza sugestivna dijagnoza društva i trijumf duha nad besmislom
Juče je u biblioteci Milutin Bojić održana promocija knjige Voda svuda a ni kap za piće Stane Šehalić o kojoj su govorili književnice Jelica Greganović i Vesna Kapor, Zorica Stablović Bulajić, vlasnica i glavna urednica Heraedu, a odlomke iz knjige čitao je Dejan Grujić, urednik i novinar RTS-a, Radio Beograd 202.
U prepunoj sali biblioteke u posebnoj atmosferi koja je vibrirala toplim emocijama, promoteri su istakli vrednost ovakvih dela, ne samo zato što su retka, već stoga što markiraju tačke suštine bitisanja na mapi dinamičnog vremena koje živimo.
Zbirka eseja Stane Šehalić Voda svuda a ni kap za piće naslovljena je po stihu Water, water, every where, nor any drop to drink iz poeme „Balada o starom mornaru“ Samjuela Tejlora Kolridža iz 18. veka. Metaforički opisuje situaciju u kojoj je resurs naizgled dostupan u izobilju, ali je neupotrebljiv za osnovne potrebe. Tekstovi su nastajali u okviru rubrike Biblioterapija u časopisu Knjižar, a ova knjiga je praktično nastavak Biblije na kesici za supu.
Želite li da razumete život „spolja i iznutra“ u ovom našem vrlom novom svetu? Eseji Stane Šehalić, sabrani pod provokativnim naslovom “Voda svuda, a ni kapi za piće”, nude upravo to — duboko poniranje u splet ljudskih zabluda koje autorka secira britko i beskompromisno. Uz izuzetnu intelektualnu širinu i ličnu hrabrost, ona traga za suštinom bitisanja na temeljima filozofije od antike do danas ne ustručavajući se da sve to ilustruje ličnim stavom i doživljenim iskustvom.
-Baveći se sudbinskim temama — smrću, verom i krizom ljudskosti — Stana Šehalić mapira civilizacijske vrednosti nasuprot pošastima novog doba. Pisana jasnim, ali duboko poetičnim stilom, ova proza je istovremeno sugestivna dijagnoza društva i lekoviti trijumf duha nad besmislom – rekla je Zorica Stablović Bulajić, glavna i odgovorna urednica HeraEdu, koja je i moderirala promociju.
Vesna Kapor je na početku istakla da je, mimo ovog dela, Stana posvećeni kulturni poslenik koji neguje i nastoji da očuva smislenost u poretku društvenih vrednosti koje ponekad nisu dovoljno vidljive u haosu svekolih informacija kojima smo zapljusnuti. U samoj knjizi sublimirana su mnoga znanja koja je autorka uspela da uobliči kroz reči isceljenja, pomirenja, milosti i pomilovanja, zaobilazeći pažljivo otrove i vatru. Kroz sučeljavanja najvećih stvaraoca i mislioca civlizacije sa običnim (a neobičnim) ljudima stižu mogući odgovori na večne teme – života i smrti, istine i manipulacije, duha i duše, mudrosti i gluposti… iako je pitanja uvek više nego odgovora.
Sanjarenja usamljenog šetača
…Stana je daroviti sledbenik Žana Žaka Rusoa, te otuda njeni eseji, bolje reći lirsko-misaoni osvrti, nalikuju na Sanjarenja usamljenog šetača. Svoja sanjarenja Ruso je pripovedao na taj isti, sugestivni, pitki način, kao da toči bistru, svežu, planinsku vodu, kojom se rado umivamo, nakon ustajale, mutne vode iz čvrsto i neprobojno okovanog bureta, utegnutog čeličnim obručima stručnih branši…
Njena sentimentalna filosofska putovanja, refleksivne ekskurzije po destinacijama mračnih tema u domenu beznadežnog habitusa vaskolike šizofrenije savremenog doba i jedan prepoznatljivo ženski udarac, elegantnim kretom floreta, pravo u srce Zeit Geista … i… zrno nade uvek se na samom kraju probere, mudro i strpljivo, baš kako ih probira Vasilisa Prekrasnaja u ruskoj bajci…
Aleksandar Stamenković, književnik
——————————————————————————————————————————————————-
Jelica Greganović je rekla da ono čuveno Dekartovo „Mislim, dakle postojim” najbolje definiše sadržaj knjige sačinjen od eseja, u stvari priča koje će čitaoca voditi kroz prostor i vreme i gde će susretati ili upoznavati različite ljude.
-Ovo je od onih knjiga koje bi mogle da se nazovu društveno odgovornim i stoga je od manje važnosti koliko će biti tiražna, njena suština je u tome da dopre do onih kojima će biti oslonac i podrška u ličnim traganjima i preispitivanjima. Ova knjiga je “Mislim, dakle postojim” – istakla je Jelica.
Zahvalivši se svima, Stana Šehalić je rekla da činjenje daje konačni smisao svim našim razmišljanjima, i da čovek nije samo “ono što misli, već ono što čini”, kako je to sažeo veliki Meša Selimović. Zato je prihod od prodaje knjiga na promociji usmerila na račun Ženskog centra Milica, udruženja koje aktivno pruža podršku ženama obolelim od raka dojke. Predsednica Udruženja Vesna Bondžić u ime članica ove humanitarne organizacije zahvalila se u kratkom obraćanju.
