Srpsko-grčka rapsodija u plavom

Letovanje u Grčkoj koristi oko milion naših ljudi koji u ovoj zemlji ostave godišnje najmanje 500 miliona evra, a za uzvrat dobijaju više cene, zabrane unosa hrane iz Srbije i sitne podvale
Piše: Marko Lopušina

Dva dana pre dolaska jula meseca na grčke plaže i morske obale, dve ležaljke sa suncobranom poskupele su sa 15 na 20 evra. U prostoj računici to je poskupljenje više od trećine prvobitne cene i donosi Grcima veštim trgovcima veliku zaradu. Na plaži kod Akvarijuma u gradu Rodosu, koja je duga jedna kilometar, gde na ležaljkama odmara dnevno po dve hiljade ljudi, za sto dana turističke vrele sezone samo naplata ležanja doneće zaradu od 400.000 evra.

-Do poskupljenja je moralo da dođe jer su nama hoteli, vlasnici plaža podigli rentu, a mi vama cene ležaljki – pravda mi se gospodin Kostas, koji naplaćuje dnevni boravak na plaži.

Kada sam mu rekao da bi u tu cenu mogao da se ukljući i besplatan WI FI na plažama, odgovorio je:

-Vi Srbi ste razmaženi, hoćete sve besplatno!

Ove godine veliko turističko osvajanje Grčke od strane Srba počelo je već početkom juna, kada su naši ljudi krenuli na letovanje i na godišnje odmore, prvo avionima i autobusima turističkih organizacija, a potom u julu i avojim automobilima. Istorija kazuje da Srbi osvajjau Grčku već 13 vekova, od vremena kada sa karpatskih planina stižu srpska plemena do Soluna. Prostor koji su Sloveni i Srbi pritiskali vizantijskii vladari nazivali su „Sklavinija”.

Srpski kralj Milutin je u Solunu 1310. godine podigao tri srpske crkve. Car Stefan Dušan je po zauzeću Sera 1345. potpisao povelju za manatir Svetog Jovana Krstitelja, kao kralj Srbije i Romanije. A poslednja vizantijska carica Jelena Dragaš je sahranjena u ženskom manastiru 1450. godine u Lutrakiji. Starija ćerka Đurađa Brankovića, poznata kao Mara bila je sultanija i imala je Marin dvor u Dafni, blizu Svete Gore.

Početkom 20. veka popis pokazuje 10.000 Srba i Bugara. Živeli su sa ostalim narodom i bavili se zanatima i trgovinom. Dva svetska rata pokrenula su dve seobe, jednu vojnu, a drugu civilnu. Kroz Grčku je u ratovima tokom 20. veka prošlo oko 600.000 srpskih vojnika, oficira, starešina i civila. Mnogi od njih su zauvek ostali u Grčkoj, većina mrtvi, a manjina živa. Dva naroda živela su zajedno u velikom prijateljstvu. Najuverljivije svedočanstvo o neizbrisivom tragu boravka Srba na Krfu je to da su se u rečniku današnjih, pogotovo starijih Krfljana zadržale srpske reči: „tata”, „baba”, „glava” i „kuća”.

Srpskim turistima zabranjen unos hrane

Devedesetih godina srpski biznismeni osvajaju Grčku da bi poslovali mimo embarga međunarodne zajednice. Danas prema zvaničnim podacima u Grčkoj živi 3500 srpskih gastarbajtera, a tokom sezove letovanja i odmora dođe nas još milion.

-Srpsko-grčka turistička raposdija u plavom masovno se razvija tokom devedesetih godina kada zbog sankcija naši ljudi letuju i odmaraju na kopnu i obalama Egejskog mora. Najveći broj njih bili su sa juga Srbija, od Niša pa na dole, jer im je to najboliže toplo more u okolini. Letovalo se privatno po kućama sa paketima hrane iz otadžbine. Ove godine, međutim, da bi povećali zaradu od srpskog turizma Grci su uveli strogu zabaranu unosa krompira, paradajza, mesa iz Srbije. A pooštrene su i kazne za nepropisno parkiranje ili prebzu vožnju srpskih vozača automobila. Glavn akazna je skidanje tbalica sa vozila sa srpskim registracijama i oduzimanje vozačke dozvole na deset dana – govorio mi je Dragan Protić, fotograf sa Rodosa omiljenog grčkog letovališta za Srbe.

Napomenuo je da ovo ostrvo posećuju najviše Šveđani, pa Englezi i Nemci, a Srbi su tek na šestom mesti kao gosti. I najviše diskriminisani, jer se zabrane koje su uvedene ne primenjuju za ljude iz zemalja EU.

-Šveđanke i Britanke već decenijama masovno dolaze na Rodos da ovde gube nevinost, i u tom ljubavnim zanosu daju mnogo novca, dok smo mi Srbi štedljivi pa nas škrtice Grci ne vole. Iako nas ima mnogo ne koriste srpski jezik u restornaima, govore samo engleski – kaže Protić, koji na Rodosu boravi već dve decenije i pokazuje nam plastične penise u kioscima lake robe kao suvenire za Šveđanke i Britanke.

Podaci iz anketa govore da od milion srskih turista najveći broj njih, odnosno 6,10 odsto letovalo je lane u Pefkohoriju i na Halkidikiju. Na trećem mestu našla se čuvena Paralija u kojoj je letovalo 5,48 odsto Srba, a na četvrtom Lefkada sa 5,24 odsto. Polihrono se našlo na petom mestu sa 4,67 odsto, a zatim Neos Marmaras sa 4,38 odsto. Sarti, Olimpik Bič i Evija su se našli na sedmom, osmom i devetom mestu, dok je deseto mesto zauzela Nea Vrasna sa 3,14 odsto.

Na ostrvima Dodekaneza ima sve više naših turista, pa su u ovoj grupi ostrva i dalje najzastupljeniji Rodos i Krit. Grci su jako vešti trgovci i turistički poslovni ljudi, jer su uspeli da od Grčke naprave svetsku silu.

-Grci imaju pet velikih ostrva, pet jela nacionalne kuhinje, pet narodnih pesama i pet velikana umestnosti i od njih su napravili svetske brendove. Jedno malo selo Lindos sa tvrđavom pretvorili su u istorijski park sa kupanjem, zanatskim trgovinama i planinarenjem. Ostrvo Simi je bajkovito naselje poznato po divnim kućama i proizvodnju sunđera. Sam Rodos ima najbolje očuvanu tvrđavu na svetu, i najveću, koja je pretvorena u buvljak za turiste. Grci zahvaljući mitologiji iz antičkih vremena strancima prodaju i svoje morsko kamenje sa obale kao turističku atrakciju – primećuje Rade Putnik, stalni gost na Halkidikiju.

Grcima godišnje ostavimo 500 miliona evra

A mi Srbi, imamo deset puta lepšu zemlju, jezera i planine, hranu, muziku i velikene umetnosti i ne privlačimo masovno turiste. Već odlazimo u Grku, kojoj godišnje dajemo oko 500 miliona evra u ime turistikih poseta i odmora. Srpsko-grčka rapsodija u plavom moru i nebu je zapravo veliki grčki biznis, sa sitnim podvalama prema Srbima.

-Grci su mene prevarili više puta sa svojim ponudama. Naručila sam musku bez sira i mleka, a oni su mi doneli običnu musaku sa umućenom pavlakom i rekli da je to vegeterijanska musaka. Naručila sam dijetalni sladoled, bez šećera, za koji su rekli da imaju tri vrste. Dva dana kasnije od mlade prodavačice saznam da oni uopšte ne proizvode dijetalni sladoled i da su mi davali običan sa šećerom. Na primedbu da u sobi nemamo toplu vodu ujutro gazdarica mi je rekla da promenimo hotel – govori nezadovoljna Beogrđanka.

Prosečan turista iz Srbije letuje u Grčkoj sa porodicom. Putuje najčešće autobusom, smeštaj je rezervisao uz pomoć turističke agencije u predsezoni. Najčešće letuje u istom mestu, na kome je već bio. Trećina naših ljudi u Grčku putuje automobilom.

-Grci su uveli poskupljenje i turističkih taksi. Hoteli su posupeli za 20 odsto. Hrana u retsoranima za 15 odsto. To poskupljenje uzrokovano je požarima i poplavama od prošle godine i željom Grčke da se kroz povećanje taksi pomogne sredinama pogođenim prirodnim nepogodama – rekao je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).

Nažalost, većina srpskih turista iz Grčke donosi u Srbiju tamnu boju kože, preplanuli ten i prazne novčanike. Mnogi, njih trećina postaju i dužnici, jer troškoce letovanja i odmora u Grčkoj plaćaju kreditom u ratama. Jedna žena iz Titela je sa odmora u Grčkoj u Srbiju donela pun kofer suvenira od kamenja i školji. Letovala je na Krfu i nije ništa videla, niti saznala o srpskoj istoriji na ovom ostrvu, gde postoji Srpska kuća.

Grčka ima 15 memorijalnih srpskih područja, ali ona nisu pripremljena, niti organizovana za posete Srba tokom letovanju. Najpoznatija su Zejtinlik kosturnica u Solunu, na ostrvu Krfu i ostrvu Vidu. U krfskom mestu Agios Mateas je spomen-česma podignuta od strane oficira Trećeg bataljona Petog pešadijskog puka u znak sećanja na stradale vojnike tog puka. Jedno obeležje podignuto i u znak sećanja na pripadnike proslavljene Drinske divizije, kao i spomenik Janisu Janulisu, koji je dao imanje za srpsko groblje.

U mestu Edesi postoji obeležje podignuto u spomen na vojnike Timočke divizije stradale između 1912. i 1918. godine. U Hrisi je vojničko groblje nastalo kao jedno od brojnih pukovskih grobalja iz Prvog svetskog rata. Polikastro i prefektura Kilkis imaju dva srpska obeležja: spomenik podignut u čast boraca savezničkih armija stradalih u borbama na Solunskom frontu i spomenik Nikoli Pašiću, predsedniku Vlade Kraljevine Srbije tokom Prvog svetskog rata. U znak pažnje prema Srbima u Atini i u Solunu postoje dve Karađorđeve ulice.

Srbi su kap u turističkom moru Grčke. Od 30 miliona turista koji tokom godine posete drevnu antičku zemlju Srbi čine tek jedan milion. Grčka od juna do oktobra za Srbe predstavlja samo plavo more, plavo nebo i sunce. Naši ljudi, njih milion vraća se iz Grčke – ko živ, ko ispečen, a ko osiromašen, ali zadovoljan jer je bio u prijateljskoj zemlji, gde ga je prijateljski narod fino oslobodio novca.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *