Predstava o Pupinu i njegovoj mudroj majci
Znanje je svetlost koja obasjava naš put kroz život.
Ovim rečima je majka Mihajla Pupina ispratila u svet, a one su sada odjeknule su sa pozornice prepune Fondacije Mozzart, gde je na Svetski dan pozorišta izvedena predstava „Pupin – poslednji san“.
Vjera Mujović i Dušan Matejić na sceni su oživeli čuvenog naučnika i njegovu majku Pijadu, a prve redove u publici ispunili su mladi iz Regionalnog centra za talente, kojima je Fondacija Mozzart omogućila da pogledaju dramu o jednom od naših najznamenitijih pronalazača. Upravo njegova životna priča sasvim sigurno može osvetliti put kroz nauku, ali i život, mladim umovima žednim znanja.
Na američko tlo iskrcao se sa samo pet centi u džepu, a čovečanstvo je zadužio otkrićima čija je vrednost nemerljiva. Nikada nije zaboravio svoje poreklo ni rodno selo, niti da govedari iz Idvora često znaju tajne univerzuma bolje od mnogih učenih ljudi. Za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka“ nagrađen je Pulicerovom nagradom, a upravo je po motivima ovog dela nastala duodrama „Pupin – poslednji san“, po tekstu Vjere Mujović i u režiji Miloša Pavlovića.
„Mislim da smo večeras imali baš pravu publiku. Možda je među ovim mladim talentima i naučnicima rođen još neki Pupin, nadajmo se da ih je što više. Imamo mnogo talentovane dece, mladih naučnika koji dobijaju velika svetska priznanja. Zato mislim da je važno što smo oživeli priču o Pupinu, kao i da negujemo kulturu sećanja na važne istorijske ličnosti koje, ne samo svojim delom, već i svojim životom, mogu da budu oni sa kojima se mladi naraštaji identifikuju. Lepo je da se podsetimo da ljudi postaju veliki kroz nauku i da su najveća moć – znanje, umetnost i kultura“, istakla je Vjera Mujović nakon emotivnog tumačenja Pupinove majke.
Glumica je objasnila da je „Pupin – poslednji san“ priča o životu Mihajla Pupina, ali i predstava o odnosu nauke i religije, o ljubavi prema domovini, priča o Srbiji i Americi, ali i priča o odnosu majke i sina. Jedne hrabre majke koja je bila nepismena, ali je znala sve Davidove psalme napamet. Jedne mudre majke koja je bila svesna moći znanja i nije želela da sebično drži sina uz svoje skute, već ga je terala da što više uči i bila svesna njegove misije.
„Dete koje sneva i gleda u zvezde postaće dobar čovek“, govorila je ova hrabra žena. A njen sin je oduvek bio zagledan u zvezde, koje je svojim radom, talentom i nasleđem uspeo i da dosegne. Zauvek će ostati među najsjajnijim zvezdama našeg, ali i svetskog, sazvežđa nauke, a tamu će večno obasjavati njegove tople i mudre reči:
