Odlazak najbogatijeg Srbina u dijaspori

In Memoriam – Milan Mandarić (1938 – 2025)

Bio je najpopularniji Srbin u SAD i Velikoj Britaniji, primao ga je Ronald Regan i kraljica Elizabeta, a mnogi Englezi su po njemu sinovima davali imena 

Piše: Marko Lopušina

Umro je naš prijatelj g. Milan Mandarić. Dan pre njegovog 88. rođendana bolest jako niskog šećera u krvi je bila jača od njegovog srca. Preminuo je u Beogradu. Rođen je u selu Vrebac kod Gospića 5. septembra 1938. Sa ocem Dušanom Mandarićem doselio se iza rata u Novi Sad. Otac mu je bio kazandžija. Milan je postao najbolji mladi preduzetnik u Jugoslaviji.

U svom bogatom životu Milan Mandarić je ostvario četiri velika sna – oženio je novosadsku studentkinju i lepoticu Gordanu, sa kojom je dobio dve ćerke. Aleksandra i Jasmina žive u SAD. Supruga Gordana Mandarić je u Dubrovniku. Odselili su se u Kaliforniju 1969. godine, gde je postao najveći srpski milijarder u dijaspori sa firmama za prozivodnju elektronskih čipova „Lika“ i „Sanmina“, vrednim 15 milijardi dolara. Bio je prijatelj Stiva Džobsa i Henrija Kisilndžera sa kojim je razvijao evropski fudbal u SAD.

– Ostvario sam američki san. Predsednik Ronald Regan me dva puta primao u Beloj kući i nagradio za uspeh u američkom biznisu i u sportu – rekao mi je kada smo počeli rad na njegovoj knjizi – Ostvario sam britanski san, bio sam jedini vlasnik tri fudbalska kluba, Prosmaut sam uveo u Premijer ligu, upoznao sam kraljicu Elizabetu. Čak 36 Engleza je svojim sinovima dalo ime Milan. I sin Džordža Besta, najboljeg britanskog fudbalera nosi moje ime. Ostvario sam srpski san vratio sam se u Novi Sad i postao potpredsednik FK „Vojvodina“.

Dana 26. mart 2024. godine Milan Mandarić je ostvario svoj srpski san – trajno se vratio kući. Ovo je istorijski datum u životu Milana Mandarića. Na sednici Skupštine FK “Vojvodina” izabran je za potpredsednika kluba. Postao je drugi čovek novosadskog prvoligaša zadužen za njegovu budućnost.

-Moj cilj je da “Vojvodina” bude pravi evropski klub, ona to zaslužuje – govorio je.

Nije ovaj Manadarićev cilj obična patriotska želja, to je realan plan, jer je gospodin Milan već bio tvorac mnogih fudbalskih pobeda i slavljenik u evropskom fudbalu. Na tron pobednika dovodio je belgijiski „Standard“, francusku „Nicu“, engleski „Portsmut“ i „Lester“, i „Šefild“, slovenački „Kopar“ i „Olimpiju“.

Odrastao je i školovao se u Novom Sadu, gde je postao fabrikant i najbolji jugoslovenski mali privrednik. Njegov otac Dušan Mandarić i sin Milan bili su najpoznatiji novosadski kapitalisti u komunističkoj zemlji Jugoslaviji. Kad se nije uklopio u Brozov sistem komunističke privrede Milan se preselio u Kaliforniju i postao deo američkog kapitalističkog sistema.

U SAD je gospodin Milan bio proizvođač kompjuterskih komponenti i potom menadžer u fudbalu. Evropa ga zna kao uspešnog predsednika i vlasnika fudbalskih timova. U Americi i Evropi je vodio deset uspešnih kompanija i deset fudbalskih klubova do titule prvaka.

Od kada je stigao 1968. godine u Kaliforniju kao poslovni čovek otvorio je svoju prvu firmu, kojoj je dao zavičajno ime „Lika“. Tražio je svoj put ka uspehu. I našao ga je uz pomoć srpskih i jevrejskih prijatelja, i komjutreskog genija iz komšiluka Stiva Džobsa, sa kojima je počeo prozivodnju digitalnih ploča i stujnih kola.

Radeći, kako priznaje, na „starinski način“, pošteno i odgovorno, tako što je od propalih malih firmi pravio velike i uspešne kompanije i to u trenutku rađanja i razvoja Silikonske doline. Amerikanci Milana Mandarića kao vlasnika jedne od takvih fabrika “Lika Corporation” smatraju jednim od osnivača i pionira Silikonske doline.

Tokom 1987. postao je američki Biznismen godine i milijarder. Njegova kompanija „Sanmina“ je prema tržišnoj proceni vredela 14,5 milijardi dolara. Ronald Regan ga je opet pozvao da mu čestita. Predsednik SAD je sa suprugom Nensi primio Milana Mandarića sa suprugom Gordanom na večeri u Beloj kući.

O ovom svom poslovnom i životnom uspehu Milan Mandarić skromno kaže:

-Našao sam se u pravom trenutku na pravom mestu!

Svojim sportskim radovima i iskustvom Mandarić je već ispisao istoriju svetskog fudbala. U SAD je sa srpskim iseljenicima, Henrijem Kisindžerom, američkim državnim sekretarom i Lamartom Hantom, američkim milijarderom osnovao davne 1974. godine prvu Američku profesionalnu fudbalsku ligu.

U njoj su evropski fudbal ili “soccer” igrali njegovi prijatelji Džordž Best, Pele, Bekenbauer, Bobi Mur, Krojf, Miroslav Pavlović Pavlika, Blagoje Paunović, Jovan Raduka, Vladimir Bogićević i mnogi drugi svetski igrači. Američki predsednik Ronald Regan je Mandariću 1986. godine lično čestitao na sportskom i fudbalskom uspehu u SAD.

Američka profesionalna fudbalska liga (NASL) bila je vrhunac američkog sna koji je Milan Mandarić ostvario u SAD.

Mandarić je i fabrički, ali i fudbalski posao tretirao kao biznis. Radeći strogo je poštovao američko pravilo poslovanja – „budi pošten i čist“. Spojio je fabrike i fudbal u jedan poslovni i životni uspeh.

Tek kada je imao dovoljno novca da ostvari svoj fudbalski san, da ima klub i ligu u kojoj će da pobeđuje, Mandarić uz lekciju Henrija Kisindžera, nikad dokazanog golmana, da je „fudbal pre svega biznis“, kreće da sa ovim sportom osvaja svet. Investirao je novac u male klubove, popravljao ih je i od njih pravio velike šampione. Priznaje:

-Jedini sam na svetu bio stoprocentni vlasnik tri profesionalna fudbalska kluba.

Milan Mandarić je krajem prošlog 20. i početkom ovog 21. veka bio najbolji biznismen Amerike i najbolji fudbalski gazda Velike Britanije. Mandarić je najbogatiji Srbin u SAD, najpoznatiji Srbin u Velikoj Britaniji, najbolji Srbin u Sloveniji i najomiljeniji srpski iseljenik u Vojvodini.

U fudbalskom biznisu Mandarić je i dalje bio čovek koji snove pretvara u javu. Imenovan je zbog fudbala za počasnog građanina San Hoze. Za engleske ljubitelje sporta i navijače „Portsmuta“, ovaj ponosni Ličanin je Počani građanin i fudbalski svetac. Gradonalečnik mu je poklonio Ključeve grada Portsmuta, narod mu je podigao bistu, a navijači su svojim sinovima dali ime Milan.

U gradu Portsmutu i južnoj Velikoj Britaniji 38 Engleza nose srpsko ime i izgovaraju ga srpski Milan. I čuveni fudbaler Džordž Best je svom sinu dao ime Milan. I Mandarićev unuk iz Njujorka zove se Milan. I Amerikanci pravilno izgovaraju Mandarićevo ime Milan. Ovim imenom su ga oslavljavali predsednici Ronald Regan i Žak Širak, ali i kraljica Elizabeta Druga, princ Čarls, novi britanski kralj i princeza Dajana.

Američki mazagin “Tajm” je Milana Mandarića predstavljao kao “magnata koji vodi fabrike budućnosti”. Francuski mediji su ga predstavljali: “romantik koji zna da igra fudbal”. Britanski mediji su o Mandariću pisali da je “fudbalski komandant iz poslovnog carstva”. Londonski “Tajms” je o Mandariću pisao kao o “milioneru koji voli engelsku fudbalsku igru”.

Kada ga je poznati beogradski novinar Milomir Marić u tv intervju pokušao da otkrije ko je zapravo Milan Mandarić upitao ga je: “Vi ste očigledno čovek iz drugog sveta?”.

Milan Mandarić je Milomiru Mariću otkrio veliku tajnu o sebi:

-I ja volim da živim u svom svetu. Volim kad sam na kraju dana srećan.

Mandarić u svom životu ima tri velike ljubavi – svoju porodicu, fudbal i biznis. Svoju strast prema igri sa loptom delio je sa svojom sestrom i sa svojom ćerkom. I sestra Smiljana i ćerka Aleksandra igrale su u kućnom dvorištu sa njim fudbal.

Imao je Mandarić i petoricu svojih idola – otac Dušan Mandarić, kog je obožavao, Nikola Tesla, kog i danas obožava, Stiv Džobs, genijalni komšija u Kaliforniji, Ronald Regan, predsednik SAD i Džordž Best, velemajstor i vragolan sa fudbalskom loptom. Sa Stivom Džobsom je prvi proizvodio digitalne ploče i čipove u Kaliforniji.

Kako sam Mandarić priznaje, kada bi se ponovo rodio ništa ne bi menjao u svom životu:

-Moj život je bio sav u bojama, kao kad uđete u mračan tunel, pa iz njega izlazite na svetlo divnog sunčanog dana. I onda ostvarite svaki svoj životni cilj. Doživeo sam punog lepog, a loše sam brzo zaboravljao. Ameriku nikada neću zaboraviti jer sam ostvario u njoj svoj američki san. U Engleskoj mi je bilo najlepše, jer sam u njoj ostvario vrhunske fudbalske snove i uspehe.

Sada se vrhunski fudbalski uspeh očekuje i u Srbiji. Dolaskom Milana Mandarića u Novi Sad naglo su skočila očekivanja članova skupštine i uprave kluba, samih fudbalera i navijača „Vojvodine“.  Sportski svet zvao je Milana Mandarić. Jedni iz počasti, drugi radi spasenja. Amerikanci su ga pozvali da zajedno proslave 50 godišnjicu osnivanja kluba „San Hoze zemljotresi“ i postojanja Severno-američke profesionalne fudbalske lige. A predsednici fudbalskih klubova „Portsmut“, „Lester“ i „Šefild“ ga zovu da ih opet vodi u pobede:

-Gospodine Milane vrati se!

Imao je planove da završi poslove u Sloveniji, fudbal i nerkretnine, i da privatizuje svoj omiljeni klub „Vojvodinu“. Na slici koju je napravio njegov sestrić Ranko Lončar smo g. Milan i ja u centru Beograda ovog proleća. Saradnica na knjizi „Ostvario sam američki san – moj put do uspeha“ je i njegova sestra Smiljana Mandarić Lončar.

Naslovna fotografija: Milan Mandarić sa našim saradnikom Markom Lopušinom