Istina o svim Srbima sveta

Dr Marko Lopušina i „Službeni glasnik“ predstavili su trotomno izdanje Enciklopedije srpske dijaspore, jedine nezvanične istorije našeg naroda u tuđini, koji nas hrani i brani

Piše: Svetlana Matić

Pune četiri decenije novinar Marko Lopušina istražuje i piše o srpskom narodu rasutom po svim kontinentima sveta. Sve je, kako je rekao, počelo kada je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina sa kolegom Ozrenom Milanovićem, posećivao Nemačku i pisao reportaže za „Ilustrovanu politiku“.

–U Štugartu smo upoznali četnike i monarhiste. Oni su zaplakali kada su sreli nas „novinare komuniste“, jer nisu videli svoj zavičaj pola veka, a ni novinare iz otadžbine. A nas dvojica smo plakali, jer smo bili srećni zbog susreta za divnim ljudima, odanim svojoj Srbiji, koje je vlast progonila jer su bili obeleženi kao politički emigranti. Tada sam se zarekao da ću na pišem knjige o našem narodu u tuđini, o srpskim emigrantima, gastarbajterima i iseljenicima.

         Ovo je izjavio dr Marko Lopušina, novinar, pisac, istoričar dijaspore u knjižari „Geca Kon“ u Beogradu, gde je izdavač „Službeni glasnik“ predstavljao njegovo trotomno izdanje „Enciklopedija srpske dijaspore“.

–Delo Marka Lopušine je nezvanična istorija i istina o Srbima u rasejanju. Sastoji se iz enciklopedijskih priča o Srbima u prekomorskim zemljama, o Srbima u zemljama zapadne Evrope i o Srbima u balkanskim zemljama. Na njima je Lopušina radio kao novinar istraživač tako što je obišao 45 država sveta, sve važnije srpske kolonije da bi zabeležio koliko naših ljudi ima u tuđini, čime se bave, koliko pate za svojom otadžbinom i koliko pomažu svoj zavičaj i srpski narod – rekla je Sanja Nedeljković, urednica u „Službenom glasniku“, koja je sa koleginicom Svetlanom Gavrilović desetak godina radila na izdanju ovih knjiga.

Na promociji enciklopedija o srpskom rasjejnju govorili su dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, dr Danica Šantić, profesor migracija na Geografskom fakultetu u Beogradu, prof. Svetlana Matić, profesor i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča, urednica Sanja Nedeljković i autor.

-Marko Lopušina je se bavio srpskim iseljeništvom, što je tema koja je beskrajno dragocena za naše društvo. Ovo je osvetljavanje celokupnog života srpske dijaspore, što pomaže da se naše iseljeništvo integriše u našu zajednicu ovde. Lopušina je u enciklopediju uključio srpske institucije, srpsku crkvu, udruženja i klubove, ali i ličnosti različite po profilu i ideološkom opredeljnju, kao što su, na primer, u Mađarskoj znameniti gradonačelnik Sent Andreje Evgenije Dumča i episkop Danilo Krstić – naglasio je profesor Dragan Stanić.

Danica Šantić, profesorka migracija Geografskog fakulteta u Beogradu je rekla da su knjige Marka Lopušine, njih tridesetak o dijaspori, udžbenici za njene studente i da mnogi naučni radovi navode njegova dela kao bibliografske odrednice.

-Rad dr Lopušine  je jako važan, jer mi nemamo zvanične podatke o našim ljudima u inostranstvu. Enciklopedije predstavljaju novo poglavlje u izučavanju naše dijaspore – istakla je profesorka Šantić.

       Profesorka Svetlana Matić iz Beča je rekla da je Marko Lopušina najbolji poznavalac srpske dijaspore, koji “neguje kulturu sećanja na Srbe rasute po svetu”, koji “osluškuje naše želje, potrebe, htenja i probleme”. I “Srbija može da se preko Markovih knjiga upozna sa nama koji smo duži vremenski period van matice”.

Govoreći u Srbima u EU i Austriji profesorka je istakla da najviše Srba živi i radi u Nemčkoj, oko 800.000, da ih je u Austriji 300.000, a da je Beč glavni grad srpskog rasejanja sa 200.000 Srba i da mora da ima svoj Srpski kulturni centar da bi domaćinima Austrijancima prikazali srpsku kulturnu baštinu.

    Prema podacima autora dr Marka Lopušine u dijaspori ima 2,5 miliona Srba u 159 država. Iseljavaju se iz matičnih srpskih zemalja vekovima.

–Ta seoba traje i danas, jer je prema podacima Svetkse banke iz Srbije u protekle dve decenije milion ljudi otišlo u inostranstvo. U svetu van Srbije postoji jedna druga Srbija, nekad bolja, uspešnija i bogatija od matice. Srbi u rasejanju imaju svoje domove i porodioce, imaju posao i svoje firme, imaju kapital i imaju pamet. Najbolji studenti svih fakulteta u Austriji i u Francuskoj su dve mlade Srpkinje. A njih dvadesetoro Srba su najbolji svetski umetnici i svetski sportski šampioni – istakao je Lopušina.

I naglasio:

–Srbi u rasejanju su verni svojoj otadžbini. Oni nas hrane i brane. Šalju nam godišnje oko 5 milijardi evra i organizuju protestne mitinge po Evropi, Americi i Australiji, uvek kada je naš narod ugrožen. U mojim enciklopedijama sam pokušao da sve Srbe sveta ujedinim i prikažem kao jedno nacionalno biće, ma gde Srbi živeli na našoj planeti – izjavio je autor dr Marko Lopušina, koji će kao član Odbora za iseljeništvo Matice srpske da nastavi svoj istraživački rad kroz Naučni projekat utvrđivanju što tačnijeg broja Srba u rasejanju.