Srpsku decu opisivali kao životinje!
Užase u nacističkim logorima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata potvrdila je Državna komisija, svedoci, ali i novinski članci nacističke štampe iz tog vremena koja je srpske mališane poredila sa životinjama
Piše: Branko Dimović Dimeski
Moju tvrdnju o stradanju srpske dece u norveškim logorima dodatno potvrđuju izveštaj Državne komisije, svedočenja očevidaca, potomaka i svedoka, kao i novinski članci i dokumenta do kojih sam došao istraživanjem. Jedan od tih članaka ide toliko daleko da Srbe opisuje kao ‘životinje’, što pokazuje do koje mere je dehumanizacija bila prisutna u za brutalnosti nad nevino stradalom decom.
Bavim se temom stradanja dece i mladića u logorima smrti u Norveškoj već više godina, i uočio sam jedan zabrinjavajući obrazac: do 1948. godine, stradanje srpske dece i mladića u nacističkim logorima u ovoj zemlji bilo je relativno često pominjano u javnosti. Međutim, nakon tog perioda, ovi tragični događaji se spominju sve ređe ili se potpuno zanemaruju.
U kasnijim godinama, nakon Drugog svetskog rata, nekoliko primera stradanja ovih mladih logoraša povezano je s njihovim ideološkim delovanjem ili ratnim učešćem, čime je prikrivena stvarna priroda njihovog stradanja. Time se zaboravlja da je veliki broj srpske dece stradao u Norveškoj tokom rata, a da su oni zapravo bili samo deca kojoj je oduzeta mladost i pravo na život.
Izveštaj Državne komisije
Na osnovu svedočenja preživelih logoraša iz nacističkih logora u Norveškoj, Državna komisija za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača u izveštaju (dokument broj D 316/45, mesto: Beograd, datum: 20. februar 1945. godine) iznosi sledeće nalaze: Tokom Drugog svetskog rata, srpski logoraši, među kojima su se nalazili i učenici srednjih škola, bili su podvrgnuti nehumanim uslovima rada i mučenju. Mnogi od ovih logoraša su brutalno ubijeni. Radili su bez odeće, izloženi ekstremnim hladnoćama, po 12 sati dnevno. Okrutnost nemačkih vojnika prema logorašima kulminirala je u vidu masovnih ubistava i neizdrživih muka.
Učenik Poljoprivredne škole, Milenko Milović, svedočio je o strašnim uslovima i neprekidnom stradanju logoraša. Prema njegovom svedočenju, logoraši su često bili ubijani ili su umirali u teškim mukama. Jedan od najtragičnijih slučajeva je stradanje dečaka Živote Pirića, koji je 5. septembra bio prvo uboden bajonetom od strane stražara, a zatim streljan.
Norveški svedok potvrio zločine
Norveški svedok, Gunvald Vilmones, dodatno je potvrdio zločine počinjene nad srpskim logorašima u Norveškoj. Prema njegovom svedočenju, video je masovne grobnice u kojima je sahranjeno i bačeno preko 40 logoraša. Ovi logoraši su pre smrti bili prisiljeni da leže s glavama položenim na zemlju po ceo dan. Svako ko bi se pomerio, bio je odmah streljan.
Vilmones je posebno istakao da su mnogi od ubijenih bili mladići, a među preživelima je bio i Milenko Milović, kojeg je lično poznavao. Milović je tada imao samo 16 godina.
Kasnija svedočenja i prikrivanje stradanja Izveštaji i svedočenja prikupljena nakon rata ukazuju na ekstremnu brutalnost sa kojom su nemačke okupacione vlasti postupale prema srpskim logorašima. Prema ovim izvorima, stražari u nacističkim logorima često su dobijali instrukcije da postupaju prema Srbima s izuzetnom okrutnošću. Mnogi novinski članci i dokumenta potvrđuju postojanje ovakvih naređenja.
Nažalost, u kasnijim godinama nakon Drugog svetskog rata, pojedini slučajevi stradanja mladih logoraša u Norveškoj povezani su sa njihovim ideološkim delovanjem ili ratnim učešćem, čime se pokušalo prikriti da je u Norveškoj stradao veliki broj srpske dece koja su bila samo nevini mladi ljudi, lišeni svojih života i budućnosti.
