Србија у Стразбуру признала повреду права на живот у „случају Топчидер“
ЕКСКЛУЗИВНО
Власти из Београда пред Судом за људска права пристале на мирно поравнање, породицима погинулих гардиста Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића, биће исплаћено по 30.000 евра, а у овом случају биће спорведена нова темељна истрага
Европски суд за људска права објавио је одлуку у предмету Миловановић и Јаковљевић против Србије (бр. 16489/20), познатијем као случај „Топчидер“, који се односи на неефикасну истрагу смрти двојице гардиста, Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића, погинулих 2004. године у касарни на Топчидеру у Београду. Суд је овога пута усвојио решење на основу постигнутог споразума између представника породица и Владе Републике Србије, што значи да није реч о пресуди, већ о мирном поравнању.
Овим актом Влада Србије званично је признала повреду права на живот, односно пропусте у истрази, и обавезала се да спроведе нову, темељну и непристрасну истрагу под надзором високог државног тужиоца.
У тексту одлуке налази се и изјава коју је, у име Владе Републике Србије, потписао државни агент пред Европским судом. У преводу на српски језик, декларација гласи:
„Влада Републике Србије овим изражава своје признање, уз жаљење, да је дошло до повреде права подносилаца представке из процесног аспекта члана 2 Конвенције, услед недостатака у истрази смрти господина Драгана Јаковљевића и господина Дражена Миловановића.
Поред тога, имајући у виду наведене околности и узевши у обзир чињенично стање предмета, Влада се обавезује да сваком од подносилаца представке исплати износ од 30.000 евра (тридесет хиљада евра) ради накнаде све материјалне и нематеријалне штете, као и трошкова и издатака, уз све порезе који се могу на то односити.
Ови износи ће бити прерачунати у српске динаре по курсу важећем на дан исплате и биће исплаћени у року од три месеца од дана достављања обавештења о одлуци Суда да предмет скине са листе. У случају да исплата не буде извршена у наведеном року, Влада се обавезује да плати просту камату на тај износ, почев од дана истека тог рока до дана измирења, по стопи једнакој маргиналној каматној стопи Европске централне банке у периоду кашњења, увећаној за три процентна поена. Исплата ће представљати коначно решење предмета.“
„Европски суд је 9. октобра 2025. године обелоданио одлуку у случају Топчидер. То није пресуда, већ одлука која је резултат процеса договарања. Нисмо инсистирали на пресуди која би, у суштини, значила да је уставна жалба неделотворан и неефикасан правни лек — што би било врло лоше за Уставни суд Србије и правни поредак државе. Таква пресуда би грађанима отворила могућност да се директно обраћају Европском суду, чиме би се урушио уставни положај нашег највишег суда. Ми, пуномоћници, сматрамо да је Уставни суд Србије једини орган који је у потпуности уважавао родитеље убијених гардиста када је 2013. године донео одлуку о повреди права на живот. Због тога смо сматрали да је довољно да Европски суд прихвати декларацију државног агента Србије и обећања која она садржи у вези са спровођењем даље, праве истраге. Нисмо инсистирали на доношењу пресуде која би могла да утиче на делотворност и ефикасност уставне жалбе као правног лека.“
„Ову представку смо поднели 2020. године због неизвршења одлуке Уставног суда из 2013. године, којом је наложено да се спроведе непристрасна, ефикасна и законита истрага. Она нема никакве везе са ранијом представком која се тицала застаре кривичних поступака, изношења личних и породичних ствари и увреда на рачун убијених гардиста.“
Случај „Топчидер“, који траје више од две деценије, остаје један од најосетљивијих и најболнијих у новијој српској историји. Овом одлуком Европског суда породицама страдалих гардиста остављена је нова нада да ће се, после више од двадесет година, коначно спровести права и независна истрага о смрти њихових синова.
Извор: Ин4С
