Muke naših ljudi u dijaspori

U nekim državama i dalje na Srbe gledaju kao na nepoželjne ljude, optužuju ih i hapse bez razloga, a dva slučaja iz Beča i Geteborga govore o policiji Austrije i Švedske

Piše: Marko Lopušina

Prošlo je 26 godina od bomabrdovanja Srbije i Crne Gore, odnosno ubijanja srpskog naroda i od kraja medijskog rata Zapada protiv pravoslavnih Srba. I dalje, međutim, u nekim državama i glavama njihovih službenika Srbi su nepoželjni i opaki ljudi, koje treba progoniti.

Kada u Americi ili Švajcarskoj policija uhapsi delinkvent poreklom iz Srbije, u saopštenjima za javnost tvrdi se da je “uhvaćen opasan Srbin”. Kada naši ljud iz dijaspore reaguju i kažu da uhapšeni nije Srbin, već Albanac ili Rom, ova istina se ne objavljuje. Time se u stranim zemljama pothranjuje lažna tvrdnja da su Srbi opasni ljudi.

Dva slučaja iz Beča i Geteborga govore kako policija Austrije i Švedske tretira i maltretira državljane Srbije sa namerom da pokaže kako su Srbi opasni krivci, sumnjivci i zli ljudi.

Pre sedam meseci policija grada Beča i Služba za decu i omladinu oduzela je ocu i majci, državljanima Srbije, dvoje dece i odvela u dom za zbrinjavanje, bez izjava i dozvole roditelja i njihovih advokata.

         Priča počinje 7. maja kada je srpsko dete u školi reklo da ga roditelji tuku i da su mu po kazni, oduzeli telefon. Bez dodatne provere, deca su hitno oduzeta porodici. Roditelji navode da ih niko iz institucija nikada nije pozvao na razgovor, niti su imali priliku da objasne okolnosti. Sva rešenja, kažu, donošena su bez njihovog prisustva i bez njihove saglasnosti.

Drugo njihovo dete, trogodišnja devojčica, preuzeto je direktno iz obdaništa, bez njihovog prisustva, advokata ili svedoka. Deca uglednog srpskog biznismena i humanitarca iz Beča se sedam meseci nalaze u kući pod nadzorom Grada Beča. U toj kući su uslovi loši – ograničeno im je kretanje, zaključana su vrata, rešetke su na prozorima, zabranjene su im igračke i dozovoljen samo minimalan kontakt sa spoljnim svetom.

Surova Austrija

I kada je starije dete, prema zaposlenim u školi, kasnije priznalo da je priču o kućnoj torturi roditelja izmislilo, jer je dečak bio ljut što mu je zabranjeno korišćenje mobilnog telefona i igrica, policijske i socijalne mere razdvajanja porodice ostala je na snazi.

Majci je dozvoljena jedna poseta nedeljno, pod nadzorom, dok je ocu kontakt zabranjen. Sve je urađeno bez prisustva advokata porodice i bez saradnje sa roditeljima.

-Naša deca plaču, mole da se vrate kući, ali njihovi glasovi ne dopiru do onih koji odlučuju. Naša ćerka je bila zdrava i negovana. Danas je bolesna i psihički povučena – navode roditelji.

Prema informacijama iz austrijskih medija i austrijskog Ombudsmana mnogo je ovakvih slučajeva u Beču, da su deca oduzeta i smeštena u neuslovnom prostoru za maloletnike. Advokat roditelja oduzete dece otkriva da trenutno zastupa više od desetak srpske dece, koja su odvojena od srpskih roditelja.

Jedna naša Bečlijka nam je ispričala da je za loš odnos policije i socijalne služne prema gastarbajterima sa Balkana, a posebno prema Srbima kriva atmosfera netrpeljivosti prema stranim radnicima u Austriji i primena Zakona o zaštiti dece, koji predviđa odvajanje mališana od roditelja, ako se žale na njih.

-Pre nekoliko godina Austrija je donela Zakon o zaštiti dece, ali je i podelila đacima, dakle maloletnicima brojeve telefona za poziv u pomoć, tako da su deca počela u velikom broju da zovu policiju da hapsi i kažnjava njihove roditelje. Imala sam problem sa mojim detetom, koje ja zavrbovala jedna sekta, a ja sam je odvojila od nje, da bi me dete prijavilo policiji za nasilje. Pokušali su da je odvedu od mene, tvrdeći da sam opasna ličnost, a ja sam im pokazala dokumenta da sam državni službenik Austrije. A da oni imaju loš zakon. Na to mi je policijaca odgovorio: “Ako vam se ne sviđamo vratite se u Srbiju!” – kaže naša Bečlijka.

Uznemireni roditelji dečaka i devojčice tvrde da njihova odvedena deca pokazuju znake teške emocionalne traume. Slabo spavaju, plaču i mole da idu kući. O sudbini ove srpske dece odlučuje samo jedna osoba – službenica Magistrata Beča. Službenica radi bez spoljne kontrole, nadzora ili timske procene. Ne sarađuje sa roditeljima. Porodica se 22. jula obratila gradskim vlastima Beča, uključujući i kancelariju gradonačelnika i njegovog zamenika, tražeći nezavisnu proveru slučaja. Umesto pomoći, upućeni su ponovo na iste službe protiv kojih su se žalili.

Otac i majka ovo dvoje dece iz Beča, koji su normalni porodični i poslovni ljudi, apeluju na institucije, domaće i međunarodne, da im pomognu i vrate im decu. Roditelji odvojene dece u Beču odlučili su da dođu u Beograd, da zatraže pravnu pomoć. I da na konferenciji za novinare u četvrtak u Beogradu, upoznaju srpsku javnost na nedolično ponašanje Austrije.

Postupanje u ovom slučaju je u suprotnosti sa osnovnim međunarodnim dokumentima, sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta čiji članovi se odnose na najbolji interes deteta i na zabranu prisilnog razdvajanja od roditelja. I sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja zabranjuje nehumano postupanje i garantuje pravo na porodični život), te sa Poveljom EU o osnovnim pravima čiji se član odnosi na zaštitu dece i prava porodice.

   Zatvoreni na aerodromu

Jedna beogradska estradna pevačica, njen kolega i muzičari krenuli na koncert u Geteborg, ali su na granici uhapšeni bez razloga. Sleteli su na aerodrom u Geteborgu, ali su tamo zaustavljeni. Na aerodromu u Švedskoj bili su zadržani dva dana, a potom deportovali na aerodrom u Sarajevo, odakle su automobilima stigli u Beograd.

– Došli smo na aerodrom, predali smo pasoše. Sedeli smo i čekali, a granični policajci Švedske su otišli u neku sobu. Čekali smo dva sata. Došli su i počeli su da nas redom ispituju. Snimali su nas kao da smo najgori prestupnici. Zvali su prevodioca i ispitivali su nas koliko para zarađujemo. Ja sam pokazala fakturu jer sve je preko firme. Pokazano im je pozivno pismo i dozvola da se koncert održi. Onda su nas pitali da li imamo radnu dozvolu. I to smo imali – priča pevačica.

Policajci su ih ispitivali o firmama sa Balkana u Švedskoj, od kojih neke više ne postoje, o namerama da žive u Švedskoj, i napisali izveštaj na švedskom jeziku, koji naši ljudi nisu videli, niti im je pročitan. Kako se nagađa, u službenom izveštaju je verovatno pisalo da su ovi naši ljudi došli u Kraljevinu Švedsku preko balkanske firme, koja je ilegalno radila, pa su bili sumnjivi kao ilegalci koji hoće da uđu u ovu skandinavsku zemlju.

– Uvodili su nas jedno po jedno redom i ispitvali. To je trajalo šest sati. Rekli su nam da nam je odbijen ulazak u Švedsku i da ćemo dobiti razlog. Odveli su nas na neki terminal i tu su nas ostavili. Ni sa kim nismo mogli da pričamo. Tretirali su nas kao kerove. Predočili su nam da su neki sa vrha doneli odluku i sa njima smo tražili da pričamo, ali uzalud – svedočila je pevačica.

        Posle u 23 sata doneli su papire na kojima je pisalo da u zemlju ne mogu da uđu zbog te njema nepoznate firme, koja ih uopšte nije ni angažovala. Dali su im ćebad da bi spavali na aerodromskim klupama. Za to vreme ništa nisu jeli. Na kraju su, ujutro deportovani u Bosnu i Hercegovinu. Ali ima nije izrečena trajna zabrana ponovnog ulaska u Švedsku.

Ovakvo i slično ponašanje granične policije osetili su mnogo srpski estradni zabavljači u Austrliji, Nemačkoj, Severnom Makedoniji, Austriji, Kanadi, SAD i Francuskoj. Većina njih se nije žalila, jer su troškovi suđenja i advokata u inostranstvu jako veliki. Ova beogradska estradna pevačica, njen kolega i muzičari odlučili su da tuže graničnu policiju Kraljevine Švadkse, jer su uvereni da je ovo prisilno zadržavanja na aerodromu u Geteborgu njihova poslovna greška. A meni se čini i njihova navika da Srbe maltretiraju kada se pojave na ulazu u Švedsku.