Завичај у канадском незабораву

Књига стихова Љубана Клобучара пуна је слика бисте воде, расцвалог цвећа, пева птица у крошњама које је понео из родне Петриње, људи које среће на пространствима великих северних прерија Канаде и потомцима њених прастановника

У издању Центра за функционалну писменост “Апостроф” управо је изашла из штампе нова збирка поезије “Мошти сјеверних вјетрова” неуморног ствараоца Љубана Клобучара који је трагом наших колективних несрећа деведесетих година кренуо из родне Славоније пут Канаде у којој и данас живи. Књигу је рецензирао професор Бранислав Личина из чијих запажања преносимо најзанимљивије делове.

„Мисли човјек да је далеко, сам поставши даљином. Оде раскоријењен па се враћа цијели живот и сваким одласком понесе комадић повратка. Буде то вријеме час сурово, час благо као суза дјечјега неба …“

Једна од аутобиографских мисли пјесника Љубана Клобучара прати га кроз цијели животни и стваралачки опус, помажући нам да га боље разумијемо, лоцирамо на овој бременитој и немирној Кугли и „припитомимо“ снагу тог, попут горског потока брзог, снажног и непредвидивог стиха. Но, нема тога тореадора чија ће оштрица смирити тора, ни тога каубоја чије ће ласо припитомити вранца из прерије који ће примирити олују Љубанових стихова или распламсати „утијани“, меланхолични срок. И та његова непредвидивост и експлозија привлачи нас да опет, и опет пребиремо Љубановим збиркама или слободним стихом, ослушкујемо вијести с далеких меридијана о новој збирци поезије, са страница друштвених мрежа али и разноликих фотографија које попут бацкгроунда прате пјесникову ријеч и у маестралном сугласју говоре о нама и природи око нас.

Збирка Мошти сјеверних вјетрова, по много чему наставља континуум Клобучарова пјесништва који, већ на први поглед, карактерише интригантност наслова његових збирки. Ноћас су плакале брескве, Нека туђа времена, Тишина у очима, Небеска врата, Балкански вјетрови, Окопњеше моји сњегови, Умни гето, Буђење успаваног присуства … једноставно вапе да отворите корице и завирите у пјесникову душу. Колико год било читатеља, а много нас је, стварамо сваки своју слику те душе. У томе нам пјесник помаже, храбри нас и тражи сурадника јер нам то једноставно нуде кратке али снажне ријечи које не прихваћају обичну трансформацију слова у слику.

Пјесник „бјежи“ од интерпункција желећи што свеобухватније изнијети своје ћутње које су врло често узбуркане као море, искушава и нашу имагинацију, нудећи нам сликарску кичицу и боје да и по своме креирамо слику. А за сваку од њих, за сваки свој изричај, пјесник је уложио велики умни рад посматрајући, ослушкујући, размишљајући, путујући… да би тај урадак угледао свјетло дана пред читатељем. Отвара пјесник тако не само своју душу него тражи и пут до нашега срца, шаљући нам и одређене поруке.

Подастирући нам најновију Збирку Мошти сјеверних вјетрова пјесник проговара о моштима или реликвијама не везујући појам само уз религијско поимање, а слободан сам протумачити да тај извор божанске енергије види у бистрој води, расцваломе цвијету, пијеву птица у крошњама, људима које среће на пространствима великих сјеверних прерија Канаде и потомцима њених прастановника. Енергија тих пространстава и његове нове домовине, Saskatchewana, затомљена у њеним хладним вјетровима, гурају аутора напријед и напријед. У том његовом напријед дубоко су коријени његова завичаја: „памтим кад вријеме сјене мијењаше … памтим опој врба у срцу сокака … звук повика док неко косу клепа“.

„Божански је осјећај, каже пјесник, бити усидрен у канадском незабораву свих оних душа са којима давно роморих некад живим улицама, а које и сада ето пронађу разлога да се јаве пјеснику ових дана, болећи између редова књиге живљења која их одведоше више од неба, распршени ко маслачци обалама најшире ријеке постојања“ и наставља „Купа, Лим, Ибар, Сава, Дунав и сада Saskatchewana бијаху ријеке гдје се отварах свемиру и допуштах да ствара кроз мене бујицу мисли што се претвараше у стихове. Бијаше их подоста и вјерујем да негдје иза облака многи тек чекају да буду исписани на малим комадићима папира који увијек бијаху спремни уз мене јер мисао попут бљеска муње брзо дође и брзо прође“.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.