Време Србима доноси плодове

Пише: Драган Мишковић

Једна од популарнијих личности на недавно завршеним Теслиним данима у Београду и иначе у круговима ТСФ, јесте свакако проф. Владимир Јеленковић. Широј јавности познат је као бивши директор Музеја НиколеТесле у Београду, угледан и веома успешан као реформатор ове установе  коју је довео до звезданих тренутака.

Био је  раније и уредник ТВ Београд из периода њеног  изузетно успешног и квалитетног научног програма. Maрта и априла ове 2024. године, професор је ВестимаТеслиног народа дао интервју у којем је гиворио о свом раду.

Уз честитке Фондацији за чврсто стајање на ногама више од две деценије и жеље да још дуго остане снажна и утицајна, овог пута је Владимир Јеленковић изабрао и припремио да прикаже тему:  Никола Тесла у карикатури и медијима свог времена.

Тесла као човек који је створио многе данашње вредности, системе и процесе …И не само оне материјалне, заслужује пажњу и као спиритуалан и широкообразован човек. Јер био је личност велике енергије, рафиниран, креативан, образован, надарен, али ево још једне области која осветљава и човека са пуно духа, сматра Јеленковић. Био је инспирација ствараоцима филмова, научно фантастичног карактера,  уметницима свих жанроваа и онима данас који су стварали видео-игре и сличним. Али и онима који се изражавају у карикатуама, цртежима, привлачио је пажњу штампе, на пример оне лежерније која се бави темом одмора, како и где их проводе познате породице- Рокфелер, Морган, Вестингхаус .

Прва карикатура о нашем земљаку, великом научнику, рекао је Влада Јеленковић, се односила на страст из Теслине младости, коју је највише испољавао док је боравио у Марибору, а то је коцкање за новац, билијар који се тада називао и карамбол.

Тесла је инспирисао карикатуристе и новине захваљујући пројекту на Лонг Ајленду и свом експерименту са бежичним преносим струје. Јер, карикатура не мора увек бити казана као ствар исмејавања или поруге, она и те како може бити позитивна и стимулативна, кад више служи да илустреује неку личнпст и њене особине. На пример и аутор ових редова је у врмене активног новинарског стажа био предмет новинске карикатуре, али као илустрације посла који је радио.  Направио ју је тадашњи доајен новинске илустрације и карикатуре Паја Станковић из Политике. Кажу да је Тесла заправо демолирао новине и све тадашње медије својим експериментима са радио таласима и са бежичним преносом и да су сви веровали да он вести и информације неће више штампати на папиру него их слати бежично кроз целу васиону где год пожели. Волели су људи Теслине приче о контактима са ванземаљцима које су коментарисали као људе са Месеца, а становницима Сатурна су поручивали-Могли би нам послати прогнозу времена! Ту затим долазе она комунистима наклоњена штампа, затим божићне честитке Марсовцима које би им тако далеко послали помоћу осцилаторног бежичног  телеграфа а Маркони са својом техником и изумима може једва само до Европе. Неки су Николу Теслу представљали као мађионичара са шеширом.  Онда за шалу лансирају ”теслаграме” који обарају авионе, цепелине, потапају јапанске трупе и бродове адмирала Тогоа тобоже као освету што је потопио руску флоту. Тесла је покушао да направи по руској наруџби зраке смрти који би обарали авионе. Затим ту долазе карикатуре на тему како Тесла лечи људе струјама. Једна од шала наводи да ће милиони људи одједним моћи да употреби комуникацију његовим телефонима а видимо реалност данас. Ту су и електрична цигарета, млин за кафу или несо, апарат за бријање. Карикатуре на салветама хотела Валдорф Асторија.

Свет никада није престао да се интересује за Теслине радове, нити су престала својатања Тесле: да ли је амерички, српски, сустријски или хрватски. То ће вероватно причекати долазак неке више фазе комуникације међу људима, фазе која осетно долази, тврди Јеленковић. Предвиђа се да долази и једна нова ера инспирације Теслом у целом свету у чему би Срби као Теслин народ могли да играју важну, aко не и главну улогу.

Никола Лончар, оснивач  и председник Теслине Фондације Америке и Србије увек се похвално и с респектом изражава о улози Владимировој како у Музеју, тако и у овој Фондацији. Истиче важност његовог ауторитета и дела, те посебно Јеленковићево истраживање Теслиних радова о медицини; много је у свету нечастивих и превараната који само причају о лечењу на Теслиним принципима а њих ће ова истраживања збрисати са мапе – мисли се на оне који дело славног научника злоупотребљавају. Главно је да су радови на овом издању у завршној фази и сви, каже Лончар, чекамо резултате.