Српски свеци у Москви

СРБИ У РУСИЈИ (3)
ИВАН ГРОЗНИ ЈЕ СРБИН И ПО ОЦУ И ПО МАЈЦИ ! – СРПСКА ИСТОРИЈА
Срби се усељавају у Руску Федерацију од 14. века, данас их са сталним боравком има око 20.000, а најзначајнији међу њима у историји Русије био је цар Иван Грозни кога је наш народ звао Иван Светосавац
Пише: Др Марко Лопушина

Сам цар Иван Четврти је надахнуо своје историјске наследнике, владаре царске Русије да у најзначајнијој руској цркви свих времена Арханглеском сабору у Кремљу, у коме богослужи и руски патријарх Кирил, уз највеће руске свеце поставе и ту данас стоје Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и Свети цар Лазар.

-Арханглески сабор у Кремљу, који многи сматрају са главну руску цркву, дневно посети и до 10.000 верника, посетилаца и туриста. Само највећима место је овде Арханглеском сабору и у Кремљу – рекао ми је током обиласка Горан Радмановац – Наша вера је једна, ујединитељска и братска. Сасвим је природно да Русија на овакав начин покаже своју приврженост српском народу.

Ушли смо тихо и богомолећиво у саборни храм, са високим стибовима осликаним иконама и каменим гробницама руских владара. На североисточној страни Архангелског сабора указале су нам се свете иконе Светога Саве, Светог Симеона и Светог цара Лазара. Гледали су нас као своју духовну децу. Био сам пресрећам због таквог осећања које ме прожимало целим бићем.

Иконе Светог Саве и његовог оца Симеоном, рађене су од 1652. до 1666. године  у време владавине цара Алексеја Првог из династије Романових. Свети Сава и Симеон, сабиратељи српских земаља, насликани су у пуноћи своје божанске мисије. Пред грандиозним фрескама велики руски кнезови молили се за духовну снагу и победу уочи сваке битке. Због фресака изузетне уметничке вредности, међу којима су и три српских просветитеља и чудотвораца, Архангелски сабор је руски споменик националне културе – појанисла нам је готово шапатом због црквене тишине и достојанства наша професорка историје и водич.

Иконе светих Срба се налазе у делу који се односи на владарске претходнике цара Ивана Грозног, јер су они духовно били повезани са Србима. Наиме, Теодосијево “Житије Светог Саве” било је добро познато у руским црквеним и државним круговима. И није нескромно рећи, да је наш сверодитељ и његово величанствено дело, то јест да је “Света Србија” Немањића као Савин духовни пород – била узор и идеал онога што данас зовемо “Светом Русијом”. Није претеривање рећи да је узор владара-монаха чије су највеличанственије оваплоћење управо били Немања и његов син, били и идеал цара Ивана ИВ Грозног.

Још је његов деда цар Иван Грозни у многим приликама потврдио своју наклоност према Србима. Посебно су занимљиви односи његовог наследника цара Ивана Горозног Четвртог са хиландарским братством. Први царев сусрет са светогорским монасима догодио се 1550. године.

Тада су у Москву стигли игуман хиландарски Пајсије и још тројица монаха. Они су молили цара Ивана да их узме у заштиту од Турака и заустави отимање манастирске имовине – пише  уруским  уцрквеним књигама.

Хиландар и Подворје

Иван Грозни је одмах после ове посете, због Хиландара и руског манастира св. Пантелејмона, упутио писмо Сулејману Величанственом, у којем је од турског султана тражио да узме у заштиту ова два манастира. То је био први дипломатски контакт две силе на овом нивоу. Шест година касније хиландарско братство затражило је нову помоћ од цара Ивана Грозног.

Њихови изасланици, који су дошли у Москву, били су богато даривани црквеним одеждама, иконама, књигама и новцем. Цар је поклонио Хиландару 300 рубаља, а царев брат кнез Јуриј Васиљевич 50 рубаља. И наредних година, све до пред Иванову смрт, Хиландар ће редовно добијати помоћ од цара Ивана Грозног – записано је у православној историји.

Цар Иван је у многим приликама потврдио своју наклоност према Србима. У Москви је од времена цара Ивана Грозног, па до почетка 19. века, постојало Подворје манастира Хиландара. Затим, од 1874. године до Октобарске револуције деловало је Српско подворје уз благослов митрополита Михаила. Храм Подворја светог Кира и Јована и Светог Саве, архиепископа српског, са самом зградом Подворја даровао је Србима сам цар.

Синод Руске православне цркве је 28. децембра 1999. године донео одлуку да се у Москви, при храму Светих апостола Петра и Павла, код Јаузких врата, обнови Подворје Српске православне цркве при Патријаршији московској и све Русије. Овом одлуком крунисани су вишедеценијски напори двеју цркава да се учврсте везе између једноверних и братских народа.

Почетком 2000. године, храм је био предат Српској патријаршији, у коме је 21. августа 2000. литургију служио српски патријарх Павле. Настојатељ Подворја Српске православне цркве у Москви, архимандрит Антоније (Пантелић), изабран је за викара патријарху српском са титулом епископа моравичког, с тим да и даље обавља дужност настојатеља московског подворја.

Управу Подворја отац Антоније примио је у јесен 2002. године, јер је у то време предавао у богословији у Србињу.

Потом је урађена хидроизолација храма, поплочан је простор испред и око храма тротоарним каменом, промењени су све прозори, урађена је фасада, комплетна растаурација олтара и иконостаса. Израђене су нове ризнице и обављени многи други радови на ентеријеру и екстеријеру храма. Потпуно су обновљена три дома. Изграђена је четврта зграда и капела Светог Саве, крстионица, музеј и ризница.

Овај храм посећивао је и патријарх српски Иринеј. Домаћин му је био први пут председник Владимир Путин. А други пут, крајем 2016. године на прославу седамдесетог рођендана патријарха руског Кирила, верског поглавара московског и све Русије.

(Крај)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *