Ова српска тробојка вијорила се на највишим врховима и нашим светињама
Потписник ових редова на Дан српског јединства, слободе и националне заставе, присетио се свих места на којима је развио српску заставу, коју је пре пет година добио на поклон
Пише: Душан Марић
Данашњи празник Дан српског јединства, слободе и националне заставе је права прилика да се присетим свих места на којима сам развијао заставу Србије, коју сам пре пет година добио на поклон, а први пут је развио на врху споменика Кнезу Лазару и косовским јунацима на Газиместану.
Од тада сам је више од десет пута са поносом развијао на Газиместану и Кајмакчалану (2.521), више пута на војничком гробљу на Зејтинлику и код спомен-обележја на Зебрњаку.
Ово је прва српска застава која је после рата развијена на тврђави изнад Призрена, прва српска застава која је после рата развијена у Качанику и која се на годишњицу Олује пркосно вијорила на највишем врху Динаре.
Иста се вијорила на врховима Шар планине, на Дурмитору, Олимпу (2.021), Пелистеру (2.601), Карпатима, Ртњу (1.565), Царку (2.190), Вафул Цалеану (2.196), Варфул Брустуру (2.116), Голији (1.833), Чврсници (2.229), Троглаву (1.913), Великом Виторогу (1.906), Малов Виторогу (1.744), Радуши (1.956), Великој Шуљаги (1.532), Малој Плазеници (1.561), Маловану (1.826), Цинцару (2.006), Великом Врану (2.074), Каблару (889), Бељаници (1.339), Старој планини (2.169)…
Развијана је на Принциповом мосту у Сарајеву, на Српском војничком гробљу у Битољу, на Српском војничком гробљу Мали Зејтинлик на Романији, у Јасеновцу, на Мачковом камену и Кадињачи, на тврђави изнад Скадра, на тврђави у Скопљу, на тврђави Ново Брдо, на тврђави Вишеград изнад Манастира светих Архангела крај Призрена и другим знаменитим местима из српске историје.
Више пута је походила Пећку патријаршију, манастире Високи Дечани, Зочиште, Грачаница, Бањска, Драганац, Гориоч, Свети Архангели код Призрена, Крупа код Бањалуке, Храм светог Ђорђа и Богородицу Љевишку у Призрену, Саборну цркву у Сарајеву, Цркву светог Спаса у Скопљу, православне цркве у Купресу, Томиславграду, Гламочу, Бугојну и бројне друге српске светиње.
Приликом својих службених посета иностранству са поносом сам је развијао у Бечу, у Минску у Белорусији и Бакуу у Азербејџану, а вијорила се и на утакмицама фудбалске репрезентације Србије на Светском првенству у Катару.
