Српска браћа из Луганска

Cви у Луганску памте српске корене, али је то сећање ипак најживље управо у Славјаносербску, где су многи јавни натписи двојезични, на руском и на српском. Посетили смо и тамошњи Завичајни музеј, чији је најупечатљивији део посвећен управо српским хусарима који су 1753. године, указом царице Јелисавете, основали Славјаносербију, као подручје које представља јужну границу Руског царства.

У Славјаносербску, који је својевремено био седиште Славјаносербије, дочекани смо онако како речи то тешко да могу да дочарају. Братски, у оном најтоплијем значењу тог израза. Рецимо, испред споменика српским, руским и козачким војницима 19. века, који се налази у центру вароши, сачекале су нас три девојке у српској народној ношњи и понудиле српском погачом.

Такође смо посетили и Српски центар, који је недавно основан на једном од четири највећа луганска универзитета. Оснивању тог центра пресудно је допринела Олга Милуновић. Укратко речено, тамо у Луганску, хиљаду и по километара далеко од нас, ми Срби имамо браћу којом можемо да се поносимо, као што се они поносе нама и заједничким коренима.