Srbi na Balkanu nova knjiga Marka Lopušune

Enciklopedijom srpske dijaspore o Srbima na Balkanu ugledni publicista zavšio je trilogiju o Srbima u rasejanju, što je izuzetan izdavački poduhvat

Enciklopedija srpske dijaspore o Srbima na Balkanu je stigla u knjižare. To je treći tom trilogije o Srbima u rasejanju Marka Lopušine. Prva dva su enciklopedije o srpskom narodu u prekomorskim zemljama i o Srbima na Starom kontinentu.

-Ovaj treći tom Enciklopedije srpske dijaspore obrađuje Srbe u balkanskim zemljama. U istoriju srpskog naroda Balkan je matična teritorija, na kojoj su Srbi stekli nacionalnu, državnu i versku samostalnost i nezavisnost. Kada su se kao Južni Sloveni doselili sa prostora iza Karpata plemenski Srbi su se prostrli od Soluna preko tri Morave do Dalmacije i Jadranskog mora. Na toj teritoriji danas obitavaju četiri srpske otadžbinske zemlje – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Ove države nisu predmet našeg interesovanje, jer su one matice srpskog naroda – kaže najbolji poznavalac srpskog rasejanja u svetu, novinar, publicista, autor više od 100 knjiga.

On ističe da se oko njih se nalaze države u kojima su Srbi domorodci, rasejani ili useljeni kao novi gastabajteri.

-Ove države možemo jednostavno da definišemo kao balkanske zemlje srpske dijaspore – Albanija, Bugarska, Grčka, Kipar, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, Slovenija i Turska. One su tema našeg interesovanja. Srbi ove zemlje naseljavaju već osam vekova u nekoliko masovnih seoba. Imenovane balkanske države su nekada bile u celini ili u delovima deo srpskog carstva. Kada su Srbi otišli ili oterani u ovim zemljama ostao je deo našeg naroda, a ostavljeni su mnogi srpski tragovi – objašnjava Lopušina i dodaje:

-Pred kraj XIV veka, na primer, iz Srbi­je je kre­nuo ve­li­ki ta­las ise­lje­ni­ka na se­ver, u Ugarsku, odnosno Mađarsku i njenu Arad­sku žu­pa­ni­ju u Rumuniji. Taj ta­las je pod­sti­can time što su srpski des­po­ti ima­li ogro­mne po­se­de u Ugar­skoj. I time da su Tur­ci za­uze­li Bo­rač na Gru­ži (1438.), pa su mno­go Srba iz Šu­ma­di­je pre­be­gli u Ugar­sku. Ugar­ski kralj Vla­di­slav pre­se­lio je tadaš­nje kovinske Srbe na Če­pelj­sko os­trvo, niže Bu­dim­peš­te, da­ju­ći im po­se­bne pri­vi­le­gi­je. Ova ko­lo­ni­ja „kra­ljev­skih“ Srba na­zva­na je srpskim Ko­vi­nom (ma­đar­ski: Rasc Keve).

Autor Enciklopedija srpske dijaspore o Srbima na Balkanu dalje navodi da je kralj Ma­ti­ja koristio Srbe za od­bra­nu ju­žne gra­ni­ce Ugarske od Tu­ra­ka. U pis­mu papi od 12. ja­nu­ara 1483. go­di­ne, kralj Ma­ti­ja kaže „da je za po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne pre­se­lje­no u ju­žnu Ugar­sku na 200.000 duša“.

-Pri­li­kom sva­kog ugar­skog upa­da u Srbi­ju, u toku bor­bi sa Tur­ci­ma, ugarska voj­ska se vra­ća­la s mno­go­broj­nim Srbi­ma. To se dešavalo i u ratovima Austrijanca sa Osmalijama. Aus­tri­ja je kra­jem XVIII veka ra­to­va­la pro­tiv Tur­ske ugla­vnom na te­ri­to­ri­ji Srbi­je. Kada se Aus­tri­ja mo­ra­la po­vu­ći, do­šlo je do ve­li­ke se­obe Srba, pre svega ka Sloveniji. U takvim okolnostima na obodu Balkanskog poluostrva Mađari, Austrijanci i Rumuni stvarali su unutar svojih starih država srpske Vojne krajine i srpske graničare – kaže dr Marko Lopušina.

Velika seoba u Ugarsku

Kra­jem 1689. go­di­ne zna­tan deo car­ske voj­ske, a s njom i zna­tan deo Srba, po­slat je na Raj­nu da se bori pro­tiv voj­ske Luja XIV koji je ušao u bor­bu kao sa­ve­znik Tu­ra­ka. Osim toga, do­go­di­le su se i dru­ge pro­me­ne. U de­cem­bru 1689. go­di­ne, kada su krim­ski Ta­ta­ri, koji su ra­to­va­li na stra­ni tur­ske voj­ske, us­pe­li da po­pa­le sela u oko­li­ni Priš­ti­ne, a zatim  Skop­lje, Priš­ti­nu i Pri­zren. Srbi pre­dvo­đe­ni pa­tri­jar­hom Ar­se­ni­jem Trećim Čar­no­je­vi­ćem i ne­ko­li­ci­nom vla­di­ka sa­zvao je 18. juna 1690. go­di­ne sud­bo­no­sni crkve­no-na­ro­dni sa­bor na kome je do­ne­ta odlu­ka o se­obi u Ugar­sku. Iselilo se tada oko 70.000 Srba u Mađarsku i Rumuniju, i dalje.

-Srpski narod je dosezao prostor do Egejskog mora. Živeo je u Solunu i Bitolju. Sa Turcima je osvajao Izmir i Istanbul. U Skoplju se car Dušan krunisao. U Balkanskim ratovima branili smo nacionalni prostor u Albaniji i Bugarskoj. Na Solunskom frontu naš narod i vladari borili su se za svoju otadžbinu Srbiju. Tražili smo utočište u Albaniji i Grčkoj – ističe Lopušina.

Do 1918. godina Srbi su živeli kao iseljeni narod u Austro-Ugarskom carstvu i zato ćemo u odrednice staviti toponime i imena srpskog porekla iz tog perioda. Veći broj Srba se iz ovog carstva vratio posle Velikog rata u novu otadžbinu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

-Sve do 1945. godine prostor juga Balkana nazivali smo Stara Srbija. A onda nam ga je Josip Broz uzeo i pretvorio u Republiku Makedoniju. Sve do 2019. godine zvaćemo tu državu Makedonija, a potom Severna Makedonija, jer je dobila novo ime – podseća autor brojnih knjiga o srpskom rasejanju.

Posle Drugog svetskog rata ekonomske migracije dovode Srbe u Sloveniju. U trećem velikom ratu, pri raspadu SFRJ devedesetih godina prošlog veka, seobe Srba su krenule u svim pravcima i traju i danas prema Mađarskoj, Sloveniji, Grčkoj, Kipru i Turskoj. Tamo su se najviše iseljavali poslovni ljudi, umetnici i sportisti na privremenom radu.

Sve više iseljenika

U matici Srbiji danas živi nešto preko 6 miliona ljudi srpskog porekla, govore podaci Republičkog zavoda za statistiku. To je manje stanovnika, nego ikada u novijoj istoriji naše zemlje. A u poslednje dve decenije, kako kažu svetske institucije, izgubili smo još milion ljudi, jer su se iselili iz Srbije u inostranstvo.

Van granica matice Srbije i naših otadžbinskih zemalja živi 2.5 miliona Srba. Najviše ih je u Nemačkoj 450.000, a glavni grad srpske dijaspore je Beč sa čak 200.000 Srba. Najgori je položaj srpskog naroda u Albaniji. Danas samo u Sloveniji živi oko 100.000 ljudi više nego početkom devedesetih, što je rezultat doseljavanja stanovništva, pretežno iz BiH i Srbije. Uvećao se u 21. veku i broj Srba u Mađarskoj, Grčkoj i na Kipru, zbog seobe naše radne snage i stručnjaka.

Kako je Srbija sa srpskim narodom od strane velikih sila proglašena za glavnog krivca raspada SFRJ i rata u bivšoj Jugoslaviji, to je i srpski narod u nekim od ovih balkanskih zemlja “kažnjen neistinom”. Albanija, Makedonija, Bugarska i Slovenija prećutkuju tačan broj Srba. I menjaju njihov politički i društveni status. Srbi su nacionalna manjina u Mađarkoj, Rumuniji, Albaniji, Severnoj Makedoniji. Nisu u Bugarskoj, Grčkoj, na Kipru i u Sloveniji gde su već decenijama “izbrisani” narod.

-Enciklopedija srpske dijaspore o Srbima u balkanskim zemljama ima za cilj da odrednicima definiše srpsko nacionalno biće i njegove tragove u ovim državama. Ovim trećim tomom je završena moja trilogija o Srbima u rasejanju. Izdavač je Službeni glasnik. Ovo su jedine knjige o srpskoj dijaspore u Srbiji i svetu u kojima su odrednice o uglednim srpskim aktivistima i srpskim institucijama u rasejanju – kaže na kraju dr Marko Lopušina.