Пупин се враћа у Србију?

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да је Михајло Пупин имао жељу да буде сахрањен у Србији и зато надлежни у Министарству већ дуже разматрају могућност преноса његових посмртних остатака из Њујорка у Србију.

На скупу коме је присуствовао и амбасадор САД Ентони Годфри, Дачић је истакао да је пренос посмртних остатака веома комплексно питање имајући у виду наследнике који би требало да дају одобрење али и уважавање околности и шта је могуће у одређеном тренутку.

Mihajlo Pupin - Wikipedia
Желео да почива у Србији: Михајло Пупин

Амбасадор Годфри је на отварању изложбе „Српски добровољци из САД – допринос Пупина и Вилсона у мобилизацији и Версајском миру“ и промоцији књиге „Када се вијорила српска застава на Белој кући“, на тему повратка посмртих остатака Михајла Пупуина у шали додао „он је наш, упозоравам вас“.

Михајло Пупин (1858 – 1935) рођен је у Идвору, у Банату. Четири деценије био је професор на Колумбија универзитету. За почасног козула Краљевине Србије промовисан је 1912. године. Имао је 34 патента. За књигу „Од пашњака до научењака“ добио је Пулицерову награду. Био је ожењен Американком, имали су једну ћерку. Данас нема директних потомака. Сахрањен је на гробљу у Бронксу.

Као резултат пријатељства Пупина и 28. председника САД Вудро Вилсона, 28. јула 1918. године на Белој кући завијорила се српска застава, у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату, а према оцени Дачића то је „вероватно и најдирљивији моменат у српско-америчким односима“.

Осим српске, подсетио је Дачић, на Белој кући вијорила се само још једна, француска застава и то на годишњицу пада Бастиље 1920. године.

Министар је додао да је чињеница што је Пупин лично познавао америчку делегацију помогла представницима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у преговорима у Версају о неким од кључних питања као што су разграничење са Румунијом, затим веома тешко и компликовано питање Далмације и односа са Италијом и припајање Бледа Краљевини СХС.

Пупин је учинио много да обезбеди америчку подршку Краљевини Србији током Првог светског рата. Његове активности биле су и дипломатске и политичке, прикупљао је средства и медицинску помоћ за Србију током Балканских ратова и Великог рата. Заложио је и сву имовину као гаранцију за ратни кредит САД који је дала Краљевини Србији за набавку оружја у Првом светском рату.

Тањуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.