Odlazak kralja srpske pesme i meraka
Legendarni pevač narodne muzike Predrag Živković Tozovac preminuo je u utorak, 6. aprila, od posledica korona virusa u 86. godini. Tozovac je 5. marta, tokom dana, primljen u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu sa potvrđenim koronavirusom i upalom pluća.
Pevač je bio priključen na kiseonik, a kada je primljen u bolnicu bio je u teškom stanju, ali stabilno. Međutim, Tozvac nažalost nije uspeo da pobedi koronavirus.
Tozovac je rođen je u Kraljevu 1936. godine, od oca Svetozara Toze Živković,a po kojem je i dobio nadimak, i majke Budimke. Oktobra 2012. dobio je diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva.
Popularni Tozovac je prema mišljenju stručne javnosti važio za jednog od najboljih stvaralaca i interpretatora srpske soul muzike, uz Tomu Zdravkovića, Predraga Cuneta Gojkovića i Vasiliju Radojičić.
Njegove pesme predstavljaju znatan deo riznice narodne muzike u Srbiji. Svi znaju hitove kao što su „Tražiću ljubav novu“, „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“, „Mirjana“, „Ti si me čekala“, „Violino ne sviraj“ „Ovamo Cigani“, „Oči jedne žene“, „Prazna čaša“, „Jeremija“ i drugima. Tozovac je rodjem 22. januara 1936. godine u Kraljevu.
Talenat za muziku otkrili su njegovi roditelji kada mu je bilo četiri godine. Već sa 10 godina počeo je da nastupa na svadbama svirajući harmoniku. U Beograd je došao na studije, ali je muzika bila jača od želje za sticanjem diplome ekonomiste, pa je počeo da nastupa sa raznim orkestrima. Prve pesme objavio je u novembru 1965. godine, a od tada do danas snimio je preko 20 albuma i 30 singlova.
Održao je brojne koncerte širom bivše Jugoslavije, ali i Evrope, SAD, Kanade i Australije. Nastupio je na brojnim festivalima poput „Beogradskog sabora“, „Pesme leta“, „Hit parade“ i drugih, gde je osvajao prestižne nagrade. Povodom 60 godina Radio Televizije Srbije (RTS) uručena mu je nagrada Zlatni mikrofon za doprinos muzici i uspešnu karijeru. Tozovac je igrao sebe u filmu „I bog stvori kafansku pevačicu“, u režiji Jovana Živanovića.
Tokom pandemije virusa korona govorio je koliko mu teško pada izolacija i kako provodi vreme, ali i i ko brine o njemu.
„Ko se nadao da će ovaj virus biti ovoliko rasprostranjen. To nije samo u lokalu, zahvatilo je ceo svet. Ovo je neko novo zlo! Imali smo Variola veru, pa kugu, sve smo to preživeli, a ko se nadao da će ovako nešto da nas snađe sada“, rekao je tada Tozovac. „Prošao sam dosta toga. Ovo jeste strašna stvar koja nas je zadesila, ali bilo je i gorih koje ne mogu da se porede. Okupacija 41. godine, zlo nad zlim. Niste smeli na ulicu da provirite, policijski čas. Rođen sam u Kraljevu 1936. godine, a taj grad je bio najveće srpsko stradalište. Ja sam jedno od tih siročića koji su preživeli. Oca su mi streljali, kuma koji je imao 12 godina. Strašna su to sećanja“.