Ни метар даље мајко!

Пише: Мишо Вујовић
Ове речи сина Здравка и Македонке Касалице, упућене ухапшеној мајци, коју везану изводе из полицијске марице, постаће један од синонима одбране слободе у Црној Гори. Задња или црвена линије. Шанац из кога се не узмиче.
“Ни метар даље мајко” исцртава границу која раздваја два света. Криминалну власт са бескичменеим поданицима од одважних грађана усталих у одбрани достојанства, духовне вертикале и националног идентитета.
“Ни метар даље мајко” говори све, као у песми
“Отаџбина”, Ђуре Јакшића, “дотле до тог камена, ногом ћеш стати поганом…”.
“Ни метар даље мајко”, је међа између епоха.
Тоталитарно – криминогене и демократско – народне.
“ Ни метар даље мајко”, је порука да се пред злом не сме устукнути.
“Ни метар даље мајко”, позив је силованој мајци отаџбини да стресе паразите, насилнике и сецикесе.
“Ни метар даље мајко” је опомена да је “свако рођен да по једном умре, част и брука живе довијека”.
Дарко Касалица је рекао све и свима. Његова подршка мајци говори да непокориви бунт младости тиња као пепелом покривени жар који чека да га неко нарамком грана претвори у буктињу.
Брачни пар Касалица оптужен је за прање новца. Смешно. У држави у којој је економија одавно посивела, црно тржиште интегрисано у систем, прање новца државни посао, угледне и примерене грађане хапсе као окореле криминалце.
Здравко, је председик синдиката Војске Црне Горе, његова супруга Македонка, адвокат.
Грех овог узорног пара је Здравкова нескривена подршка Српској цркви и литијама.
Он је јавно упро прстом у министра војске Предрага Бошковића да је организовао његово хапшење како би га дискредитовао међу војницима и старешинама. Ово је порука и осталим државним упосленицима над којима се већ спроводи психолошки притисак пред предстојеће изборе.
Прање новца официра и адвокатице или прање биографије министара Бошковић, бившег припадник паравојне формације “ Бели орлови”?Бошковић као сваки конвертит и бивши Србин, одстрелом и криминилизобањем личности једног угледног Србина потврђује своје преобраћење и лојалност новој монтенегринској нацији. “Транзиција белог орлића у дукљанског зеца”, како би то дефинисао, посланик Јован Вучуровић, у потпуности је успела, као и већина сурогата накалемљених на дивљу стабљику конвертитства.
“Не метар даље мајко”, није крик младог човека већ позив на одбрану слободе и достојанства.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *