Народ Косовског завета

Манастир Сланци крај Београда, поред тога што је важно духовно стециште, постаје и својеврсно народно сабориште. Постало је уобичајено да се сваке недеље, након Свете литургије, народ окупи на трпези љубави, а онда да неко од учених људи одржи какво поучно предавање.

У прву недељу по Васкрсу, 5. маја, пред пар стотина сабраних душа, врло запажено слово о Косовском завету одржао је др Јован Јањић, један од најистакнутијих српских стваралаца на пољу хришћанске духовности.

Јањић је предочио да је  суштина Косовског завета у оним кључним речима које народна песма приписује Светом кнезу Лазару: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека.“

Дакле, како објашњава, суштина Косовског завета јесте у опредељењу за небеско царство. А то значи – опредељење за вечне вредности, за највише духовне вредности, за оне вредности на којима свет опстаје.

Косовски завет је српски, национални завет. Назван по Косову, где је у великом историјском догађају (1389) искуствено потврђен.

-У жртви, у мученичкој смрти кнеза Лазара српски народ сагледаваће своју историјску судбину – каже Јањић. – Лазарево опредељење српски народ преузима као своје опредељење. Пролазећи пут голготе, он гаји веру да тај његов пут води до – васкрсења. И тако Косовски завет постаје мост изнад свих тешкоћа у којима се у потоњем времену (од Косова) нашао српски народ. Опредељење Лазарево постаје морални и духовни узор, животворна снага и најузвишенији духовни циљ.

У који год велики национални подухват да су Срби кретали, у њиховој свести је било Косово; на Косово се позивало, истицано је опредељење за највише духовне вредности.

-Та свест кроз векове земаљског робовања – када није било (српског) земаљског царства, већ се сва нада полагала у Небеско царство – толико је утемљена да није могла да остане без видног оваплоћења, и у материјалном и у духовном смислу – напомиње Јањић. – Кроз све потоње векове Косово је било наша стварност. Опредељење на њему исказано постало је најбитнија црта нашег духовног и националног идентитета. Наша духовна вертикала.

Наглашава да Косовски завет своје упориште има у – Светосавском завету. У целокупном учењу Светог Саве. И да је, тако, опредељење исказано на Косову, у Косовском завету, дуго сазревало у души српског народа, а да се у Великом националном догађају (у Боју на Косову) само „свечано манифестовало“, исказало кроз свесно мучеништво.

Светосавски завет, пак,упориште своје има у – Новом завету. Јер, Свети Сава учење своје заснивао је искључиво на Речи Божјој. Србима је пренео чисту, неокрњену веру Сина Божјег, бдио над њом и све чинио да она таква живи у отачеству његовом. А у том отачеству родили су се и стасали кнез Лазар, Милош Обилић и други косовски јунаци, који ће подвизима својим изаткати – Косовски завет.

И зато – како истиче Јањић – кад се каже да су Срби народ Косовског завета, то у исто време значи и да су народ Светосавског завета, и, надасве, народ Божјег Новог завета.

-Ако би се Срби одрекли свог Косовског завета, своје косовске етике, то више не би био исти народ, онај светосавски и светолазаревски народ који је своје духовно биће око те вертикале вековима градио – казује и пише у својој новој књизи „Косовски завет“ др Јован Јањић. – И управо зато толико настојања, од свих оних који српском народу добро не мисле, да се Срби „приволе“ да одступе од своје вековне етике, од свог Косовског завета.

Фотографије: Др Јован Јањић говори у манастиру Сланци

Текст: Здравко Елез