Књига анегдота о Николи Тесли
Недавно је београдски издавач „Агапеˮ објавио књигу „Ја, Никола Теслаˮ, у коаутосрству Александре Нинковић Ташић и Милорада Дурутовића. Као својеврсни додатак научниковој биографији, књига садржи преко четрдесет анегдота о славном научнику. Овдје доносимо избор.
Никола Тесла рођен је у Смиљану између 9. и 10. јула 1856. године. Породично предање каже да је била олујна ноћ. Севање муње бабица је протумачила као негативно знамење, рекавши да ће Тесла бити „дете тамеˮ. Теслина мати штро је узвратила: „Не, он ће бити дете светлостиˮ.
Наша крава, наша и пшеница
Теслини родитељи, прота Милутин и мати Ђука, нијесу били једнаког карактера и једног темперамента. Теслинка: оштра, штедљива; а стари Тесла: достојанствен, каваљер и доброћудан.
Тако су једном прали пшеницу и прострли је на велике поњаве да се суши. О ужини (ручку) забуном нико није чувао пшеницу.
Крава се привукла па појела много пшенице. Стара Теслинка да из коже искочи због те штете, а стари је Тесла умирује: „Пусти, Бога ти, Ђуко! Наша крава појела нашу пшеницу. Наша крава, наша и пшеницаˮ.
Како је Тесла хранио орлића
Већ у Смиљану није му се дало у школу. Искрао би се и отишао на воду.Тамо би правио неке лађице и пробао их на води. Увек је у џепу имао „кебуˮ (ножић) и турпије. Отац би га, кад би сазнао да није био у школи, уловио и за ухо водио у школу.
Најволио би – прича нам прота Илић – да се пентра по дрвећу и да тражи орловска гнезда. Тако је ухватио једног малог орла и донео га кући. Ставио га у кавез. Кроз неколико дана Ђука (мати му) примећује сваки дан да јој фали говедине што је узела за ручак. Најзад се открило да Никола њом крадомице храни свог орла, и није било друге већ да га, у интересу кућне економије, пусти, иако тешка срца.
Адамово ребро
Физичар пок. Ђока Станојевић запитао Николу Теслу, кад је овај био у Београду пре толико година:
–По вашем изуму направљена је прва машина која говори?
–Није, одговори Тесла, она је много раније створена од Адамовог ребра.
Уместо машне имао српску тробојку
Још деведесетих година 19. века једно српско друштво издало је специјалне шибице и хартију за цигарете. На њима је била слика Теслина, који је уместо машне имао српску тробојку. Под сликом су билинови стихови:
Весели се Српство
А највише Лика
Јер нам роди
Таквог уметника.
Те шибице и папири највише су се трошили и Лици, у свакој личкој кући.
Међутим, аустријским властима се то никако није свиђало, јер су у томене видели неку сумњиву пропаганду. Стога су већ после окупације Босне почеле да ометају њихово растурање а године 1914. и дефинитивно забранили. Тако је нестало из промета тих најпопуларнијих шибица у Лици.
Никола Тесла и Владика Николај
Свети владика Николај (Велимировић) био је пријатељ Николе Тесле. Звали су се имењацима. Позове једном Никола Тесла владику Николаја да га посети у лабораторији.
Дочекао га је лепо – чим је отворио врата, хиљаду неких точкова ставио је у покрет.
–Имењаче, шта ти то уради? Каква је то сила? – питао га је владика Николај.
–Имењаче ти си школован човек, ваљда знаш шта је то? – одговори Тесла.
–Шта је то?
–Струја, имењаче!
-Кад си тако велики стручњак за струју, реци ми да ли ће твоја наука открити начин да се та сила струје види голим оком.
–Никада – каже Тесла – док је света и века.
–Па што онда народ тражи Бога да види? Сила постоји и кад се не види – на то ће Свети владика Николај.
Ја сам Србин
Мада Никола Тесла није стекао земаљско благо у оној мјери као што је могао да је био иоле већи материјалиста, ипак је увијек имао толико да може живјети џентлменски. Тако нпр. већ дуг низ година, такорећи деценијама, станује у најскупљем њујоршком хотелу и има тамо свој апартман. Па и кад путује, одсједа свагда у најбољим хотелима. Тако је 1892. године, путујући у Европу да походи своју стару мајку, одсео у Паризу у најелегантнијем хотелу, где најодличнији гости свраћају.
Портир, видевши елегантну џентлменску појаву, одмах је титулисао превисоко:
–Клањам се, Екселенцијо!
–Моја је титула виша, упозори га Тесла.
–Височанство? промуца портир.
–Још виша, каже Тесла.
–Величанство? једва изговори портир.
–Још више, каже хладнокрвно Тесла.
–Ту већ портир занијеми, јер веће титуле није знао.
–Ја сам Србин, растумачи мирно и достојанствено Тесла
