Hoće li nove vlasti zaustaviti mržnju Milove TV bastilje?
Skupština Crne Gore i nova vlada morale bi da razreše situaciju u RTV Crne Gore, sankcionišu svakodnevno kršenja Ustava i zaustave atak na ljudska prava i slobodu izražavanja i informisanja
Piše: Predrag Savić, advokat
Radio i televizija Crne Gore (RTV CG) već tri decenije sporovodi specijalni socijalni inžinjering čije su najveće žrtve demokratija, sloboda izražavanja i informisanja i sva ostala ljudska prava! Sastavni deo tog inženjeringa i krešnje ustavnih zabrane izazivanja mržnje i diskriminaca i to sa ciljem da se ojača kult ličnosti i nepogrešivosti vodje, njegove familije, njegove parrtije njihove nakaradne ideologije! RTV CG je udarna pesnica Mila Đukanovića koja presudno doprinesi nepromenljivosti diktatorske vlasti!
Ta perfidna i sistamatski sprovodjena politika dovela je do jačanja kulta ličnosti, slavljenja jedne partije i njenih satelita, potiranja verskih slobda, tradicije, urušavanja svih demokratskih institucija, pretvaranja pravosuđa na čiojim čelu su trebali da budu doživotni podanici u servis vladajuće familije. Takav nazovi javni servi je trebao da bude i i paravan za stvranja partijske crkve . Služio je za prikrivanje kriminalnih aktivnosti , plačkaške privatizacije , enormna bogaćenja …!
Promene u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, nažalost, ništa nisu doprinele kada je pitanju ova strategija RTV Crne Gore, Mliove TV bastilje, koja kroz neskrivenu propagandu, veliki broj laži, poluinforacije, prekrajanja istorije, preko navodnue umetnosti, nazovi patriotizama i veličanja nepriznate CPC kreira idealizovanu, herojsku sliku lidera, dostojnu obožavanja! To se radi kroz laskanje i hvaljenje Mila Djukanovića, njegove partije, i forsiranje njegove u svetu nepriznate, navodne Crnogorske prvaslavne crkve! Sve to prate i fašistički, diskrimiantorske napadi na SPC i njene eparhije U Crnoj Gori ! Taj kult ličnosti sprovodi se uz brutalno vredjanje nove izvršne vlasti, uz neskrivenu mržnju koja preti da uskoro preraste u pozive na nanasilno rušenje i likvidacije. Ludilo, verska i nacionalna i verska netolerancija su svakodnevni informativni šablon, sa ciljem da ceo navodni javni servis pretvori u jednu veliku „komitsku baladu Jevrema Brkovića“ !
A kad novoizabrani premijer pozove Palament da smeni Savjet Radio i televizije Crne Gore i napravi malo reda i zakonitosti na polju informsianja, onda iz rukovodstva javnog servisa krenu bujice tvrdnji da je to nezakonito i suprotno evropskim normama!
Slušajući ih čovek bi posmislio da su u pitanju borci za ljudska prava i slobode ! Čini se da da nisu oni isti ljudi koji su tri decenije gradili kult vodje, ograničavjući slobode izražavanja. U tome ih nije sprečilo ni svest da ta sloboda ima i centralnu ulogu u zaštiti drugih prava iz Evropske Konvencije. RTV CG svojski se trudila da zarad osiguranja vlasti jedne familije i jedne partije, ukine sve garancije slobodnog izražavanja i informisanja! A bez garancija prava na slobodu izražavanja koje štite nezavisni i nepristrasni sudovi, nema slobodne zemlje, nema demokratije. Ova opšta konstatacijaje nesporna i niko normalan u Evropi je neće poreći!
Trodecenijsko ideološki objeno, govoto fašistički nastrojeno informisanje suzbijalo je svako pravo izražavanja opozicionog mišljenja na javnom servisu. Izražavanja mišljenja jeste samostalno pravo ali i komponenta drugih prava zaštićenih Evropskom konvencijom, kao što je sloboda okupljanja, pravo na pravično suđenje, poštovanje privatnog života, savjesti i vjeroispovijesti.
Zaštita slobode izražavanja od suštinske je važnosti za demokratski politički proces i razvoj svakog ljudskog bića. U načelu, zaštita koja se daje po članu 10 Evropske konvencije odnosi se na svako izražavanje, bez obzira na njegovu sadržinu, i da li ga distirbuira neki pojedinac, grupa, verska zajednica ili vrsta medija.
I najskromnija analiza izbornih procesa ukazuje na jednu proporcionalnu zakonitost u Crnoj Gori. Što je nazovi javni servis više urušavao i ograničavao slobodu saopštavanja informacija to su mogućnosti za slobodne izbore bivali sve manji i manji, a šanse opozicije da se suprostavi izbornom inžinjeringu i kradjama ravne nuli. RTV CG tako je na negativan način dokazala da je sloboda saopštavanja informacija od najvećeg značaja za politički život i demokratsku strukturu zemlje. Slobodni izbori nisu mogući ukoliko nema ove slobode. Štaviše, ograničavanje na javnom servisu slobode saopštavanja informacija onemogućava fer izbore, delovanje opozicije i bilo kavu slobodnu kritiku vlasti koja je najznačajniji pokazatelj slobodnog i demokratskog društva. U takvoj sistuaciji bilo je gotovo nemoguće smeniti režim Mila Đukanovića i ojačati ostale grane vlasti. Poptpisnik ovih redova je kao čovek sa dvodecenijskim iskustvom u raznim telima koja su bavila izbornim pravom, sa punom odgovornošću konstatuje da ne posotji nijedna drugi javni servis u Evropi koji u tolikoj meri i toliko dugo svojom neobjektivnošču i nepoštovanjem minimuma profesionalnih standara toliko presudno utiče na regularnost izbora na svim nivoima vlasti!
Ni na poslednjim parlamentarnim izborima ne bi bilo smene vlasti da Milo Đukaonović, koji je gazda celog podzemlja i svega nad zemljom u Crnoj Gori, nije poželeo da zavlada i nebom! Da formira svoju partijsku crvku i otme imovinu koja je osam vekova u vlasništvu SPC. E tu ideju nije mogla da opravda i spreči biblijskih razmera narodni pokret oličen u litijama, ni najperfidiji i najlažljiviji javni servis na svetu!
RTV CG konstatno je narušavao i pavo na slobodan pristup informacijama! To obuhvata i pravo da se informacije prikupe, i da se traže i provere kroz sve moguće zakonite izvore. Sloboda da se primaju informacije obuhvata i emitovanje televizijskog satelitskog programa na međunarodnom nivou! Svi oni koji bave problematikom medijske pismenosti na primeru RTV CG imaju mnoštvo pokazetelja kako se može manipulisti sa gotovo celim narodom, svim drćavnim institucijama, njegovom istorijom, tadicijom, kulturom, umetnošću i to sa ciljem da obezbedi dominatan položaj jednom vladuru, njegovoj porodici i partiji i njegovoj crkvi!
Kada bi se neko od stručnjaka koji se bavi evropskim pravom ljudskih prava ozbiljnije pozabavio analizom rada RTV CG u poslednjih desetak godina, sasvim sigurno bi na više hiljada strana morao da opiše sve slučajeve podsticanja na nacionalnu i versku mržnju i diskriminaciju! Evrospka konvencija i presude Evropskog suda za ljudska prava najstrože sanlkcionišu takve slučajeve!
Stoga je pozivanje čelnih ljudi iz Savjeta RTV CG na standarde medjunarodnog evrospkog prava u oblasti slobode informisanja i izražavanja je krajnje licemerno, glupo i neosnovano. Korišćenje slobode izražavanja povlači za sobom dužnosti, poštovanje javnog poretka, zadatih obaveza i medjunarodno uspostavljenih standarda kroz medjunarodne ugovore, Ustav i zakone!
Onaj ko brutalno krši tudje slobode i prava ne može se pozivati na sopstveno pravo i slobodu informisanja ! Konstatni govor mržnje i diskriminacija Srba i vernika SPC, kao i podsticanje na nasilje u cilju ostvarenja komistskih i montenegrinskih ideja sigurno nije obuhvaćeno zaštitom iz člana 10 Evropske konvencije. Kada postoji namjerna i direktna upotreba riječi koje šire govor mržnje i koje podstiču na netoleranciju, nasilje i podele, kada se kreira stvarna mogućnost da dođe do nasilja, onda se ne može govori o korišćenju prava na slobodno izražavanje već ssamo o mogućoj krivičnoj odgvornosti!
Svakodnevni govor mržnje, koji nije izostao ni i u Dnevniku na dan Božića, ne može biit zaštićen članom 10. Evropske konvencije. Suludi ataci i pozivi Novaka Adžića, su dno dna kada je u pitanju zaštiuta ljudskih sloboda i prava. Nema sumnje da je to i suprotnosti sa domaćim zakonodavstvom!
Zakon o Nacionalnom javnom emiteru Radio i televizija Crne Gore je usvojen u leto prošle godine takodje, ne pruža potporu ovakvom delovanju RTV CG. Savjet RTV CG, generalni direktor, glavni i odgovorni urednik najmanje su samostalni i nezavisni u svom delanju. Svi oni se ponašaju kao klonirani partijski podanaci Mila Đuukanovića. Od proklamovane nezavisnosti RTV Crne Gore nema ni jednog jedinog traga, ni pomena. Profesionalni standardi i programska pravila na RTV CG gotovo da više i ne postoje. Naizgled ne postoji ni mogućnost da se na efikasan i delotvoran način sprovoede postupak odgvornosti zbog nezakonito i nesavesnog rada, širenja govora mržnje i salvi uvreda i kleveta na račun nove vlade i premijera Kriviokapića. Predsednik Vlade i predsednik Skupštine se vredjaju i na taj način što se u informativnim emisijama prvo emitunju informacije o retuširanom navodno vladici Borisu iz CPC, a potom ljudi koji na čelu izvršne i zakonodavne vlasti!
Pomenuti Zakon napisan je tako da bude kamen o vratu demokrtatskim procesima jer, nemoguće je smeniti najodgovornije ljude iz Savjeta RTV CG zbog nesavesnog i nezakonitog rada. Parlament u kojem je Đukanović imao većinu, uspeo je da zaštiti svoje udarno oružje, poganu i neobjektivnu, jednostranu i neprofesionalnu RTV CG, tako što je usvojio je normu članu 45, prema kojoj Skupština razrješava člana Savjeta ako:
1) se utvrdi da je prilikom imenovanja dao o sebi netačne podatke ili je propustio da iznese podatke i okolnosti koji su bitni za imenovanje;
2) ne prisustvuje sjednicama Savjeta u periodu dužem od šest mjeseci;
3) je u toku trajanja mandata nastupila neka od okolnosti iz člana 29 ovog zakona;
4) zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, nije u mogućnosti da obavlja dužnost člana Savjeta u periodu dužem od šest mjeseci.
Odmah je uočljiv izostanak nezakonitog i nesavesnog rada kao razloga za razrešenje. Taj razlog je predvidjen u gotovom svim dtugim organima itelima šak i članove Sudkog savjeta!
Legitimno je pravo da usvoji Zakon o izmenama i dopunama Zakon o Nacionalnom javnom emiteru Radio i televizija Crne Gore i propiše i nezakonit i nesavestan rad kao razlog za razrešenje.
Ima i onih stručnjaka iz oblasti ustavnog prava i evrospkog prava ljudskih prava koji savetuju Skupštini Crne Postupak razrješenja člana Savjeta po osnovu direktne , neposredne primene Ustava Crne Gore.
Ustav Crne Gore propisuje Zabranu izazivanja mržnje, člana 7, kojom se zabranjeno je izazivanje ili podsticanje mržnje ili netrpeljivosti po bilo kom osnovu.
Ustav Crne Gore propisuje i Zabranu diskriminacije, kroz član 8, u kojem se sitiče da je zabranjena je svaka neposredna ili posredna diskriminacija, po bilo kom osnovu.
U borbi protiv diskiriminacije Ustav daje pravo na uvođenje posebnih mjera koji su usmjereni na stvaranje uslova za ostvarivanje nacionalne, rodne i ukupne ravnopravnosti i zaštite lica koja su po bilo kom osnovu u nejednakom položaju.
Za ovu neposrednu tj. direktnu primenu Ustava Crne Gore od značaja je član 10, koji propisuje Granice sloboda i to na sledeći način:
„U Crnoj Gori slobodno je sve što Ustavom i zakonom nije zabranjeno. Svako je obavezan da se pridržava Ustava i zakona.“
Činjenica da su članovi Savjeta RTV CG, generralni direktor i glavni odgvorni urednik nemilice krše pomenute ustavne norme, to Skupština Crne Gore ima legalno i legitimno ovlašćenje i pravo da smeni članove Savjeta RTV Crne Gore i generalnog direktora zbog izazivanja mržnje, diskriminacije i prekoreačenja granica sloboda. Bilo bi legitimno i legalno uspostavaljanje narušenog ustavnog i pravnog poretka i sa aspekta evropskog prava ljudskih prava.
Sada su Skupština Crne Gore i parlementarna većina na potezu jer, u suprotnom sa ovakvom TV, a pogotovo ne uspostavi demokratije, pravne države i sigurnosti! Pravo da predlože uvodjenje posebnih mera i razrešenja u Savjetu RTVCG po hitnom postupku imaju Vlada ali i poslanici! Čist mazohizam je trpeti postojeće stanje stvari! Krajnje je Vreme za delanje, a mudra izreka Alana Lekejna opominje vladajuću većinu:
„Vreme je jednako životu, stoga, upropasti svoje vreme i upropastio si svoj život ili vladaj svojim vremenom i vladaćeš svojim životom.“
