Ђорђе уз раме Тесли и Пупину

Према подацима  америчког Имаграционог бироа, први Србин који се званично доселио у ову далеку државу био је Ђорђе Шагић, касније назван Џорџ Фишер – Ђорђе Рибар. После Тесле и Пупина то је трећи по популарности Србин у Америци. То је и био разлог да се у њему говори у доументарном филму “Теслин народ“ чије емитовање ускоро очекује и на Радио телевизији Србије.

Редакција Азбучника идентитета и портала „Тамо далеко“ уз  подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону спровела је мини истраживање о овом по себи посебном Србину, који је у  Америци имао осам имена и 23 занимања. Нека од имена које је користио су: Ђорђе Шагић, Георгиус Шагић, Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Грецус/Греко Американус, Хорхе Фишер, Гео Фишер, Георгиј Шагић… За себе је причао да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству

Fisher George.jpg
ПИСАО ИСТОРИЈУ АМЕРИКЕ: Ђорђе Шагић

Американац. Био je цариник, судија, члан градских  већа, мајор америчке војске, почасни конзул Грчке у САД,  оснивач  и издавач либералних  новина, једно време држављанин Мексика и генерал  војске Новог Мексима и државни фукционер ове земеље, трагач за златом, писац, хуманитарац, оснивач масонске ложе, власник  плантажа без робова, борац против УЗ робовласништава ….

Џорџ Шагић Фишер говорио је десет језика, а у поједини историчари тврде  да није тачна бројка. У неким од књига о њему тврде да је без проблема „баратао“ са 17 језика! Учесник је четири националне  револуције у Србији (Први српски устанак), Тексасу, Мексику и Грчкој.

Према речима Петра П. Савића, редитеља Азбучника идентета, који  је средњу школу завршио у Галвестону, на истоменом острву у Мексичком заливу,  у овом граду је култ Џорџа Фишера (Рибара) невероватно развијен. Поред његовох биста, готове све историјске локалне  књиге подсећају на Србина Џорџа и његову улогу изградњи града али, и Тексаса. У овом граду Ђорђе Шагић Фишер је једно време и живео, јер  му је супруга била пореклом са тог острва. За кратко врме постао је локални лидер и покретачка снага у изградњи града.

У музејима у Хјустону и Остину, постоје поставке са документима и сликама Ђорђа Шагића Фишера. У библиотеци Тексашког државног универзитета налази се свежањ докумената и материјала на којима је исписано „Успомене Џорџа Фишера“. Књиге које говоре о историји Тексаса  садрже неизоставне делове о овом невероватном Србину који је у Америци после Тесле и Пупина, сасвим извесно, трећи по чувењу Србин, о којем и деца у тексашким школама уче.

Autor knjige Aleksandar Slavković (levo) sa Šagićevim potomkom Larijem Maletom
Александар Славковић са Ларијем Малетом директним Шагићевим потомком

О животу овог човека Владислав Бајац је написао роман “Бекство од биографије” (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића. Године 2015. поводом 200 година од доласка Ђорђа Шагића у САД, на српском је објављен роман Александра Славковића “Досељеник, 1815– 2015”

Након Првог српског устанка давне 1814. године Ђорђе Шагић, син православног Србина из Столног Београда (Секешфевара) у данашњој Мађарској, несвршени богослов из Карловачке богословије,  имао је два избора – као учесник овог покушаја српског народа за ослобађањем од турске окупације могао је или да се врати кући и по очевој жељи постане свештеник, или да проба да срећу потражи сам, далеко од породице. Ђорђе, тада младић од тек 19. година, изабрао је другу опцију и 1814. године у Хамбургу се укрцао на брод „Делавер“ за Америку.

Тако је Ђорђе Шагић стигао у “нови свет” у коме се брзо добро снашао. Оженио се богатом Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Млади пар је ускоро добио тројицу синова, а најпознатији је био Хирам Фишер, са којим је Ђорђе по Калифорнији, у време „златне грознице“, ископао два бисага злата. Ово је био само први од Ђорђова три брака. Други брак закључио је у Галвестону са М. С. Пејџ, трећи са Мери Каролин Флеминг, а четврти са Каролин Фишер, поред које је на крају и сахрањен.

Године 1825. сада већ Џорџ Фишер, помагао је у оснивању Јорске масонске ложе, а 1829. постао је држављанин Мексика и примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас на територије Хедена Еварда. Касније је постао цариник у Мексичком заливу, где је наследио веома непопуларног Џона Д. Бредберна. Захтевао је да се царина уплаћа код њега у Анахуаку, што је због удаљености многих тексаских насеља и градова изазвало конфронтацију са тексаским колонистима. Године 1832. био је принуђен да напусти царинску службу.

Сродна слика
Шагић је један од јунака филма „Теслин народ“

У истој години започео са издањем либералистичких новина Mercurio del Puerto de Matamoros у Матаморосу. Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организоаво је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе и са циљем једне револте у источним крајевима Мексика. Године 1837. постао је комисијски агент Хјустона1839. судија, а врло брзо и члан градског одбора Хјустона. Године 1843. примљен је као мајор у милицији Тексаса. Путовао је у Панаму 1850. и 1851. у Калифорнију. Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, кад је 1870. постао конзул САД у Грчкој.

Управо у Џексону  Ђорђе је основао православну цркву. У Сан Франциску, где је такође оснивач православне цркве Светог Саве,  је и умро 1843. године и сахрањен поред четврте жене. Тог дана заставе на конзулатима биле су спуштене на пола копља, а топови из Алкатраза испалили су плотуне у његову част. Био је присутан на постављању камена темељца за споменик Џорџу Вашингтону, што је било могуће само по позиву. Џон Ливингстон је Ђорђа Шагића Фишера означио као пионира авантуристичке прозе у САД. Он је написао авантуристичке „Мемоаре“, па га је Ливингстон уврстио међу 200 најугледнијих Американаца.

Чувени археолог и светски путник Џон Лојд Стивенс се са њим дружио у Мексику када је истраживао цивилизацију Маја, и за Ђорђа је рекао:

– Било је чудно у том удаљеном и забаченом месту срести човека из још удаљенијег краја и чак још мање знаног, некога ко говори сваки европски језик, ко познаје сваки кутак Европе, зна историјат сваке владајуће династије, територијалне границе сваког владара, а у исто време је грађанин толико држава.

Публициста и новинар Марко Лопушина, најбољи познавала српске  диспоре, открио је да су пливачице Елис и Кејт и атлетичар Томас, деца Џека Малета, писца и фотографа из Џексона у Мисисипију, директни  наследници Џорџа Фишера тј. Ђорђа Шагића. На листи најбољих спортиста свих времена, која је недавно објављена, налазе се имена пливачица Елисе и Кејт Малете, као и атлетичара Томаса Малетеа. Срби из Америке су поносни на њихове златне медаље које су освајали на такмичењима у САД, а посебно на њихово српско порекло.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *