Demоgrafska smrt Balkana

U procesu starenja i nestajanja lokalnog stanovništva pojačava se uvoz stranaca, pa time Balkan gubi svoj autentinčni demografski izgled i postaje belosvetsko tržište stranih radnika

Piše: Marko Lopušina

Činenica je da Stari kontinet ima već decenijama problem sa starenjem i nestajanjem svog stanovništva . Uz sve slabije rađanja beba ovaj deo sveta je dobio nadimak – Stara Evropa. Na kraju 20. veka govorilo se Evropa ima oko 760 miliona žitelja, a danas ih je tek 742 miliona. Govorilo se tada i da samo na Balkanu ima sve više i ljudi i dece. Širenjem EU na jugoistok kao zaraza proširio se i evropski problem starenja i nestajanja stanovništva Grčke, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, pa i Srbije, tzv. Kosova i Severne Makedonije.

Od 2009. godine ukupan broj stanovnika Grčke se smanjio za 250.000. Od ulaska Bugarske i Rumunije u EU broj stanovnika u Bugarskoj se smanjio za 1,1 milion, a u Rumuniji za 1,9 miliona. Pre tri decenije Bugarska je imala devet miliona, a Rumunija 23 miliona stanovnika.

Hrvatska je ostala bez gotovo pola miliona ljudi i ima danas tek 3,7 miliona stanovnika. Toliko ljudi je između dva popisa izgubila i Srbija, pa od 7,7 miliona pre tri decenije danas ima 6,66 miliona stanovnika.

Albanije je izgubila 20 odsto žitelja. Početkom devedesetih je imala gotovo 3,3 miliona, a danas nešto preko 2,7 miliona stanovnika. Tzv. Kosovo je prema novom popisu zemlja sa samo 1,6 miliona stanovnika, umesto 2,5 miliona kako se tvrdilo u Prištini pre dve decenije. Tada je govorilo da “Albanci sa Kosmeta sa svojom dijasporom imaju oko tri miliona ljudi”.

Ne treba zaboraviti da su Albanija i Kosovo u vreme političkog napada na Srbiji veliki prirast stanovništva tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka koristili kao oružje za pretnju da će (izvinjavam se čitaocima) “kurcem da osvoje i savladaju Srbiju”.  Albanci su širili strah svojim priraštajem i činjenicom da “imaju najmlađe stanovništvo u Evropi”. Tada je broj Albanaca u Albaniji i na Kosmetu rastao čak 25 odsto godišnje.

Visok natalitet kod Albanaca nije nastavljen, jer je ekonomskim promenama, otcepljenjem od Srbije, gašenjem industrije, zamiranjem poljoprivrede i seoskog stanovništva, koji su tražili brojnu porodičnu ranu snagu, na Kosmetu albanski seljak postao urbani radnik bez posla i bez mnogo dece. Albanske pratnje srpskom narodu i državi se nije ostvarila, pa i Albanci danas pate od sve manje ljudi. Albanci na Komsetu su ovu demografsku i političku činjenicu pokušali da sakriju, pa popisi stanovništva nisu sporovđeni u celini, jer su u nekim delovima srpske južne pokrajine bojkotovani. Cilj je albanskim političarima sa Kosmeta bio da šire ideju o demografskoj dominaciji Albanaca na Balkanu. Na kraju su Albanci doživeli, kao i Stara Evropa, demografsku katastrofu.

Stručnjaci tvrde da je na Balkanu sve manje ljudi, jer je natalitet sve niži i približava se evropskom proseku od nula procenata, jer jer je smrtnost žitalje Balkana sve veća. “Bela kuga” je stigla na Balkan. Samo BiH je po udarom “bele kuge” izgubila trećinu žitelja i ima danas ispod 3 miliona ljudi. Treći uzročnik demogravskog pražnjenja Balana je migracija stanovništva. Mladi ljudi napuštaju jug Starog kontinenta zbog ekonomske zaostalosti i siomaštva i emigriraju u zapade zemlje. Jedni odlaze u evrpks ezapadne bogate zemlje da s eškoluju, a oni drugimalo striji odlaze da rade.

Prema podacima Svetske banke iz Srbije je za 20 godina otišlo milion ljudi. Trend odlaska iz Srbije se nastavlja. Godišnje danas iz naše zemlje “za trajno” odlazi 73.000 ljudi. Broj sezonskih radnika srpskog porekla u Evropi se ne zna. Mladi odlaze na školovanje u Austriju Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju. Dve naše studentkinje, jedna mlada Srpkinja poreklom iz Peži, a druga mlada Srpskinja poreklom iz R. Srpske, postale su najbolji diplomci, prva na svim fakultetima u Francuskoj, a druga na vsim fakultetima u Austriji.

Stariji Srbi odlaze na rad u Norvešku, Nemačku, Sloveniju, Mađarsku, Maltu, Austriju. Najviše se odselilo medicisnkih radnika i lekara, preko 6000. Sezonci, uglavnom ugostitelji i građevinci, najčešće odlaze na rad u Hrvatsku, Crnu Goru, Francusku, Skandinaviju i Rusiju.

Odlazak radne snage, pa i Srba, na druga tržišta rada nije moderna pojava. Već više od 100 godina veka ekonomski razvijene države Evrope i Severne Amerike uvoze gostujuće radnike ili „gastarbajtere“, koji svojim radom omogućavaju opstanak i razvoj privrednih aktivnosti. Posle oslobođenja zarobljenika iu nacističkih logoramnogi Srbi su, na primer, dobili ponudu da emigriraju i rade u SAD ili u Australiji. Agencije za iseljavanje su im plaćale brodsku kartu, uz obavezu da je iplaćuju narednih godina u ratama, radeći i gradeći Ameriku i Peti kotinent.

Na taj način s kraja šeszdesetih godina Srbi, koji su pobedili nacistički Treći rajh, počeli su da odlaze na rad u Nemačku. Za posla veka skoro šest miliona Srba gradilo je Nemačku državu.Đuro Plavđić, građevina ri gastarbajter iz Prijedora je izračunao da su “naši ljudi Njemačkoj dali radove u vrednosti od 60 milijardi evra”.

Poslednjih četvrt veka je prisutno iseljavanje celih srpskih porodica i njihovo zasnivanje na prostoru u kojem su „gastarbajteri“ dolazili. Novi srpski migranti odlaze tamo gde već postoji srpska radnička kolonija, srpska ambasada, konzula i parohija. U Nemačkoj je dana 450.000 naših ljudi, a u Austirji je oko 300.000. Beč je sa 200.000 Srba glavni grad srpske dijaspore.

Migracije stanovništva su na Balkanu posebno žive u zemljama članicama EU. Rumuni imaju, na primer, osam miliona iseljenih radnika u zemljama EU. Demografska kataklizma Balkana za posledicu ima prazan demografski prostor koji se pojavio u Srbiji, Rumuniji, Hrvatskoj, BiH, Grčkoj, Crnoj Gori. Balkan se demografski prazni. Privreda balkanskih zemalja ostaje bez sopstvene radne snage i stručnjaka. U taj prazan prostor useljavaju se stranci, gostujući radnici iz Afrike i Azije.

U procesu starenja i nestajanja lokalnog stanovništva pojačava se uvoz stranaca, pa time Balkan gubi svoj autentinčni demografski izgled i postaje belosvetsko tržište stranih radnika. Samo u prošloj godini Srbija je izdala 52.000 radnih dozvola za strance. Ove 2023. hodine izdato je oko 10.000 dozvola strancima za rad u Srbiji. Broj stranih radnika je porastao za 113 posto.

I u Srbiji je značajan broj ljudi iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke, ali i iz Rusije, Turske i Kine. Konezi koji grade kapitalne objekte nisu više atrakcija u Srbiji. Oni iamju status “domaćih stranaca”. Posebnu zanimljivost građanstvu danas čine šoferi gradskih autobusa u Beogradu koji dolaze iz Šri Lanke koji su prestali srpska realnost.

U Hrvatsko je, na primer, najviše stranih radnika iz Nepala – čak 7.038, iz Indije 3.469, odnosno i Filipina 2.936. Građane u gradu Rijeka, u kome živi mnogo Srba, u gradskom prevozu voze šoferi iz Nepala i Indije.

U Beogradu najviše stranih radnika zapošljava hotel “Hilton”, u kome tamnoputi ljudi rade kao konobari, serviseri, sobarice i magacioneri. Jedna od stranaca je profesor stranih jezika, a radi u Beogradu kao turistički vodič.

Ekonomska politika Srbije nije našla rešenje za nedostatak domaće radne snage, kao i za iseljavanje studenata i stručnjaka, posebno lekara iz zemlje. Privremeni uvoz stranih radnika je lek na kratki vek i daje samo prividno dobar rezultat.

Strani radnici “uzimaju posao i dohodak domaćim radnicima”, stranci mogu jednostavno da se povuku sa ovog tržišta, da odu na drugo gde se bolje plaća i Srbija će ostati bez zanatlija i radnika. Već s eoseća deficit kućnih majstora, tako d aoni koji rade čišćenje cevi za odvod vode iz stanova, na primer, ucenjuju građane i naplaćuju svoje usuge 100 evra, što je pre desetak godina vredelo svega 20 evra.

Dolazak stranih radnika na Balkan, a i u Srbiju, bi uskoro mogao da omogući i njihov stalan boravak na ovom prostoru i menjanje osnovne demografske slike u balkanskim zemljama. Nemačka, Francuska, pa i Španija su to već iskusile, jer u ovim državama živi i radi 10 miliona Turaka i pet miliona Azijata. U Srbiji za sada najviše od stranaca ima Rusa, preko 200.000 i Azijata, oko 60.000. Moglo bi se deseti da postanemo deo Evroazije.