Да ли би истина о Можури открила и убице новинарке са Малте?

Почетак рада скупштинског анкетног одбора  о Можури у Скупптини Црне Горе изазвао је интересовање и на Малти, јер је означио  први озбиљни институционални покушај да се до краја расветли афера ветроелектрана Можура пто би могло да да допринос разјсшњењу убиства новинсрке Дафне К. Галиције.

Можура је пројекат који годинама оптерећује јавност сумњама у високу корупцију, злоупотребе и међународне финансијске везе.

Црногорски одбор има задатак да испита како су доношене одлуке, ко је омогућио модел повлашћених цијена електричне енергије и како је један енергетски посао постао предмет интересовања тужилаштава више држава. Истраживања у вези са Можуром воде се истовремено у Црној Гори, Малти и Шпанији, уз подршку Европола, што само по себи указује на сложеност и међународни карактер читавог случаја.

Један од кључних разлога зашто овај пројекат има такву тежину лежи у чињеници да је директно повезан са истрагама које је водила Дафне Каруане Галиција — новинарка која је открила коруптивне токове новца, укључујући и сумњиве трансакције повезане са офшор компанијама и куповином ветропарка у Црној Гори.

Управо је у оквиру тог посла откривено да је компанија „17 Black“ остварила милионску добит у трансакцијама везаним за Можуру, што је додатно продубило сумње у корупцију на највишем нивоу. Њена истраживања и убистvo 2017. године изазвали су политичку кризу на Малти и пад владе, али и покренули талас међународних истрага које трају до данас.

Управо зато, почетак рада анкетног одбора у Црној Гори не може се посматрати изоловано — он је део ширег процеса у којем се покушава расветлити мрежа односа између политике, бизниса и офшор капитала која је, по свему судећи, функционисала преко више држава.

Истовремено, неколико стотина километара даље, у Валета, свакодневно се одвија једна  грађанска „борба“ тиха, али врло упорна. На Тргу Велике опсаде, испред Споменика Великој опсади, грађани већ годинама остављају фотографије, поруке и свеће у знак сећања на Дафну. Тај простор, како пишу на друштвеним мрежама  у Лавалети, постао импровизовани меморијал, али и симбол отпора — место где се свакодневно понавља захтев за истином и правдом.

Са једне стране тог трга налази се Зграда судова Малте — институција која треба да донесе правду. Са друге стране је Ауберж де Кастиљ — седиште извршне власти. Између њих, на самом споменику, стоје фотографије убијене новинарке. Тај распоред није само урбанистички — он је по мишљењу многих Малтежана, дубоко симболичан.

Сваки дан тај  импровизовани меморијал бива уклоњен од стране служби, али се исто тако сваког дана брзон враћа. Кажу да  је то постао ритуал који говори више од било које институционалне одлуке: да постоји друштвена воља да се истина не заташка.

У Црној Гори, истина о Можури тек улази у институционалне токове, кроз рад анкетног одбора, који инцирао бивши премијер Дритан Абазовић и његова Уједињена реформска акција (УРА). У Малти, та иста истина већ годинама живи на улици, у рукама грађана који не дозвољавају да се заборави, а УРИ можда и због тога, ових дана расте политички рејтинг, што доказују најновија  истраживања о подршци  грађана Црне Горе политичким странкама.