Бело кече балканско

У Србији су, уз помоћ моћног албанског нарко лобија, окупирали Косово и Метохију, у Црној Гори су нацртали природну Албанију у чије границе смештају југ Србије и пола Македоније

Пише: Мишо Вујовић

Волим Лихниду и Биљанине изворе, Четкарове музичке екзибиције, мирис Гоцетових кулинарских дрангулија, стара здања огрнута патином векова, волим и мистику монументалних храмова, титрај свеће у Светом Јовану Канео, моћну заштитницу Богородицу Перилепту, благослов Светог Наума, а у Охриду храмова има колико и дана у години. Ни мање ни више.

Мало где се душа може разгалити као код брата Благоја у ресторану “Острово” на Светом Науму где се рађа и у Охридском језеру умире Црни Дрим.

Тамо где ноћ сустиже дан и трезан и мамуран сасвим све једно, моји пријатељи охридски умеју да зауставе време душом и песмом, да га прокњиже у ванвременски запис саткан од лепих успомена. А то је једини иметак који ће отпутовати са нама када се душа вине у простране небеске ширине, зване рај или крај а краја нема у бесконачности Христа и крста на коме нас вековима разапињу. Полумесец и Ватикан! Нацизам, комунизам и данас глобализам.

Прошао сам пут од “државног непријатеља Македоније” до медијског промотера и пријатеља највећег континенталног туристичког бисера Балкана – Охрида.

Прогонили су ме због гласа који сам јавно дигао због прогона над митрополитом Јованом до помирења Архиепископом Охридским, који је скупо платио цену принципа и доследности. Како сам тада говорио јавно, апострофирајући исти проблем који имају Срби имају и Македонци. А то је радикални албански екстремизам заснован на идеји стварања Велике Албаније са претензијама да преполови Македонији, осакати Србију чупајући јој душу, обогаљи Црну Гору и оскубе део Грчке у области Епира.

Подсећао сам на те старе планове, зацртане још после Санстефанског мира а уочи Берлинског конгреса, на коме је албанско потање скинуто са дневног реда, уз сарказам Бизмарков, да су Албанци “мува на карти Европе”, на шта је млађи брат Абдул бега Фрашерија, Арбен, одговорио:

“Та мува ће једног дана Европи загадити желудац”.

Уз Светог владику Николаја, Жичког и Охридског, а највише небеског, имамо исте корене, културно-историјску и духовну матрицу!

Заједничко нам је страдање и патња, буне и ратови, победе и порази, крст православни, а исти су нам и непријатељи који нас вековима кроз тај крст нишане. И ми и ви смо опкољени патолошком мржњом, оковани предрасудама и инатом, суседи нас гледају као плен, и то више и не крију, ни у Приштини, ни у Тирани, ни у Тетову, где преже, реже, прете и нама и вама. Исто нам мисле и кад пуцају из шуме и када нас грле кунући се у братство и јединство.

А добили су све. У Србији су, уз помоћ моћног албанског нарко лобија, окупирали Косово и Метохију, у Црној Гори су нацртали природну Албанију у чије границе смештају југ Србије и пола Македоније. Не гура Курти, марксиста и лењиниста, случајно Републику Македонију у наручје Бугарске и Албаније. Не да би је заштитио од Србије са којом се у сестринском миру раздружила, већ да би је лакше утопили у оно што су већ договорили, а то је њена подела.

Као што је Призрен српски тако је Охрид македонски Јерусалим. И Срби су некада били већина у царском Призрену. Племство! Данас нас нема јер смо се добровољно дистанцирали од своје суштине. Зато немојте да поновите наше грешке и да као ми задремате духовно и национално онесвешћени.