Amerikanci tragaju za Srpkinjama

Američki Federalni istražni biro ovih dana vodi istragu o sudbini Ane Marije Knežević i Ane Volš i, američkih državljanki koje su nestale u SAD i u Španiji. Nije ovo prvi put da FBI istražuje Srbe.

Ana Knežević je srpska snajka sa Floride, koja je početkom februara ove godine nestala u Madridu. Ovoj Kolumbijki, koja je udata za Srbina, izgubio se svaki trag u glavnom gradu Šapnije. Ana Volš je Beograđanka udata za Amerikanca, koja je nestala u Americi u novogodišnjoj noći na početku 2023. godine.

Njima je zajedničko to što se ne zna da li su žive ili mrtve. Što se sumnja da su njihovi muževi, David Knežević  i Brajan Vološ krivi za ne stanak jedne i druge Ane. Obojica su uhapšeni, a američki Federalni istražni biro vodi istragu u Španiji i u SAD o sudbini Ane Marije Knežević i Ane Volš. Traga se i za njihovim telima.

Ana Knežević se prošle godine doselila sa Floride u glavni grad Španije, nakon stresnog razvoda od supruga Davida. Njen muž, prema rečima svedoka, priećen je tada u Madridu. Ovaj državljanin Srbije nalazi se u pritvoru u Sjedinjenim Američkim državama. Stavlja mu se na teret krivično delo otmica, za koje je zaprećena kazna i do doživotnog zatvora. Sedmoro agenata FBI u Španiji istražuju kretanje razvdednih supruga i posebno tragove signala njihovih mobilnih telefona.

Uhapšeni Brajan Vološ se sumnjiči za ubistvo svoje žene Ane, koju je u novogodišnjoj noći, nakon kućne žurke, ubio, raskomadao i uklonio delove tela. FBI istražuje njegovo kretanje, kao i njegove tragove DNK, i poruke na kompjuteru i mobilnom telefonu. Federani istražni biro sumnja da su obe žene ubijene zbog novca, koji je posle razvoda trebalo da se odvoji. Ana Marija Knežević je imala pravo na imovinu vrednu 15 miliona dolara, a Ana Volš je bila vlasnik celokupne imovine, jer je jedina bila zaposlena.

Nije ovo prvi put da FBI istražuje Srbe. Federalni istražni biro je unutrašnja američka policija, koja se bori protiv organizovanog kriminala, terorizma i špijunaže unutar SADA. Po svojoj ustavnoj funkciji FBI nema pravo da interveniše u inostranstvu, izuzev ako mu zemje domaćini, u ovom slučaju Španije, to ne dozvoli.

Tako je 2021. godine, na primer, u velikoj akciji FBI nazvanoj „Trojanski štit“, u kojoj je širom Evrope uhapšeno više od 800 kriminalaca, „palo“ je i 18 Srba. A dve godine kasnije FBI je preko “Skaj aplikacije” otkrio delovanje srpskog klana Belivuk, koji je uhapšen i osumnjičen za ubistva i ilegalnu trgovinu kokaina.

Federalni istražni biro je osnovan još 1908. godine kao neka vrsta detektivske agencije pri Ministarstvu pravde. Njegov prvi direktor je bio Stenli W. Finč, da bi ga nakon zvaničnog formiranja 1909. i izrastanja u pravu policiju 1924. preuzeo već legendarni šef Edgar J. Huver i vodio sve do 1972. godine. U njegovo vreme FBI je izrastao u najaču političku policiju sveta, sa preko 200 miliona kartona o sumnjivim licima, sa 100 miliona fišova sa otiscima prstiju, 6.700 agenata i istražitelja, 59 odseka širom SAD, Kanade i Portorika.

Prvi kontakti još u Drugom svetskom ratu

Prve kontakte sa srpskim predstavnicima FBI je imao još tokom Drugog svetskog rata. Još dok je bila zainteresovana za sudbinu istočne Evrope i granice komunizma, zvanična Amerika je želela da kontroliše ulaz SSSR-a u FNRJ, ali i sam razvoj komunizma u tek stvorenog Titovoj Jugoslaviji. Čovek preko kog je takva kontrola uspostavljana bio je, prema tvrđenju istoričara dr Vojislava Pavlovića, hrvatski ban Ivan Šubašić.

U januaru 1944. Vašington je predložio Josipu Brozu da Ivan Šubašić dođe u Jugoslaviju, kako bi pregovarao o prelasku domobrana na stranu partizana. Taj predlog Amerikanaca Tito je prihvatio, ali je lukavo predložio britanskim saveznicima da Nacionalni komitet narodnog oslobođenja Jugoslavije bude priznat kao nova jugoslovenska vlada, umesto kraljevske vlade u Londonu.

FBI u poratnom periodu nije imao nikakva ogrnaičenja za svoje delovanje po Evropi, koja je bila oslobođena od nacista. Tada su američki agenti istraživali srpske ratne zarobljenike, izbavljene iz nemačkih logora na tlu Starog kontinenta, kojih je bilo oko 250.000. Prema podacima dr Mila Boškovića, autora knjige o političkoj emigraciji FBI je među Srbima tražio sebi doušnike:

U tim logorima, još u Evropi mnogi srpski i jugoslovenski emigranti su vrbovani u američku policiju i armiju, u FBI, u vojno odelenje OSS i CIC. Nuđena je dobra plata, kuće i limuzine na kredit. Odabir kandidata vršio je Miloš Ivanović, bivši kraljevski oficir, a kasnije je njegov posao preuzeo nedićevac Dušan Sedlar.

– Mnogi srpski doseljenici, naročito mi koji smo u Ameriku dolazili posle Drugog svetskog rata, bili smo izloženi stalnoj kontroli Federalnog istražnog biroa. To je činjeno iz dva razloga, prvo da u SAD ne uđu kriminalci i ratni zlikovci, a potom da bi sposobnije i školovanije doseljenike, pa i Srbe vrbovali za rad u policiji ili obaveštajnoj službi. Istražitelji FBI su sa nama vodili duge iscrpne razgovore, kako su ih oni zvali “ intervjue“, u kojima su tražili da im odajemo čak i službene, profesionalne i vojne tajne zemlje i institucija iz kojih dolazimo. Na taj način je FBI dolazio krajem rata do mnogih poverljivih informacija o Jugoslaviji, a potom i do ljudi, koji su kasnije postali visoki službenici Federalnog istražnog biroa, ali i drugih obeveštajnih službi Amerike. Neki su i direktno radili protiv Jugoslavije, protiv Srba u otadžbini,  a i u SAD, a neki su kasnije postali i dobri saradnici jugoslovenske policije. Bilo je to posebno izraženo sedamdesetih godina, u vreme kada je Džimi Karter bio predsednik SAD. A taj isti Karter nam se pre dve godine predstavio kao najveći prijatelj Srba – pričao mi je Vuko Dragović, srpski emigrant iz Detroita.

U arhivama FBI postoje dosijei i emigranta i četničkog vojvode Momčila Đujića, kao i emigranata, odnosno potomaka vojvode Pavla Đurišića. Preko njih FBI i zvanični Vašington su kontrolisali doseljene srpske četnike, među kojima je većina bila deo bivše Jugoslovenske kraljevske vojske. Njihov politički idol bio je đeneral Draža Mihailović, kome su Amerikanci dodelili orden, ali ga nisu želeli na svojoj teritoriji.

FBI i danas ima policijski dosije čak i mrtvog srpskog kralja Petra II Karađorđevića, jer je za života okupljao srpske iseljenike po Americi oko sebe. Kad je umro 1977. za njegovo mrtvo telo otimale su se dve srpske crkve u Americi, žena, sin i brat nisu mu ni došli na sahranu, dok se njegova poslednja prijateljica Mici Lou nad njegovim grobom upoznala sa njegovim bratom Andrejom i ubrzo posle toga za njega se udala. O tome postoje dva svedočanstva iz obimnog kraljevog dosijea iz arhiva FBI.

Kralj Petar II posetio je Ameriku prvi put kao zvanični gost predsednika Ruzvelta krajem juna 1942. godine. Kralju je priređena večera u Beloj kući, a sledećeg dana je posetio Kongres. Već u to vreme SAD su u štabu Draže Mihailovića imale svog obaveštajca Bila Hadsona. Njega je krajem 1942. nasledio Vili S. Bejli, a njemu se pridružio i pukovnik Mekdoval.

Za FBI u SAD su u drugoj polovini 20. veka bili interesantni posebno i oni Srbi, ali i Amerikanci koji su se zalagali za podizanje spomenika đeneralu Draži Mihailoviću usred Vašingtona. O tome mi je pričao major Ričard Felman, predsednik Udruženja američkih ratnih pilota spašenih u Srbiji tokom II svetskog rata :

– Smem da tvrdim da su i danas sve američke obaveštajne službe, pa i FBI antisrpski raspoložene. To govorim iz svog pedesetogodišnjeg iskustva druženja sa američkim Srbima. Za mene je šokantno da taj antisrpski stav, koji je inaugurisan u vreme američkog prijateljstva sa Titom i danas postoji u Vašingtonu. Naime, Klintonova administracija i američka vlada nisu dozvoljavali srpskim emigrantima da u Vašingtonu podignu spomenik generalu Draži Mihailoviću, iako je Senat još 1977. godine jednoglasno prihvatio predlog Zakona o spomeniku zahvalnosti srpskom narodu. Tada je, da vas podsetim, Josip Broz, samo dva dana posle usvajanja tog zakona, pozvao u Beli dvor tadašnjeg ambasadora Lorensa Iglbergera i rekao mu da će lično biti uvređen ako Amerikanci podignu spomenik generalu Draži Mihailoviću u Vašingtonu. Iglberger je odmah to dojavio Beloj kući, ja imam kopiju njegove depeše, i Stejt departmanet je odlučio da zaustavi inicijativu oko podizanja spomenika zahvalnosti Srbima. Čekali smo dve decenije, da se promeni američki odnos prema Srbima i opet zatražili podizanje ovog monumenta i još desetak spomenika generalu Mihailoviću po SAD, ali nam je vlada opet rekla ne. Kada smo počeli da se organizujemo radi protesta zbog neizvršavanja odluka Senata, FBI je krenuo u akciju kontrole ne samo srpskih emigrantskih lidera već i nas iz Udruženja ratnih veterana i ratnih pilota spašenih u Srbiji !

Atentat na srpskog patrijrha

Edgard Huver, legendarni direktor FBI na svojoj “ crnoj listi“ listi imao je za progon i dvojicu genijalnih Srba. Nikola Tesla i Mihailo Pupin bili su najveći umovi srpske kolonije u Americi. Prvi je progonjen od strane FBI, jer je politički i vojno okupljao i organizovao Srbe po SAD, a drugi jer je projektovao „Tajne zrake smrti „. FBI je pokrao Teslu i njegove izume, da bi sprečio izradu “zraka smrti”.

FBI je bio po odluci zvaničnog Vašingtona umeštan i u “rat između komunista i emigracije”, koji se vodio na tlu SAD. Godine 1963, FBI je kontroliosao demonstracije srpske emigracije protiv jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita u Vašingtonu, kao i napad četnika na maršala Tita i generala Žeželja u Njujorku, u hotelu “Astorija”.

Emigrant Mile Radovanović je preko svojih kolega iz njurjoških redakcija saznao da je Tito stigao u Njujork i da se sa svojom komunističkom gardom i svitom smestio na 35. sprat hotela “Astorija”. Taj sprat je bio pod posebno jakim obezbeđenjem FBI. Srbi emigranti, antikomunisti, nacionalisti, iz čitave Amerike,  njih preko hiljadu demonstriralo je pred hotelom “Astorija” tog dana do kasno u noć.

Srpski četnici i rodoljubi tukli su se sa agentima Udbe, gde god su ih sretali po Njujorku, a najviše oko samog hotela. Generalu Milanu Žeželju, komandantu Titove garde otele mu akt tašnu. Kasnije general Žeželj je izašao iz hotela  provocira borce za srpstvo, a i da nam se ruga. Njega su demonstranti bukvalno oborili na zemlju i izgazili, pa je general Žeželj jedva izneo živu glavu. Ispod nogu srpskih nacionalista izvukla ga je američka policija i FBI – pričao mi je emigrant Nikola Kavaja.

Tito je 14 godina kasnije osvetio srpskim emigrantima iz SAD. Zajedno sa FBI jugoslovenska Udba je ubila Dragišu Kašikovića, vođu srpske emigracije u Čikagu 19. juna 1977. godine. FBI nije nikad otkrio ubicu Kašikoviće i njegove pastorke male Ivanke, ali je uhapsio Nikolu Kavaju, Boška Radonjića i članove organizacije SOPO kao teroriste.

FBI se posebno interesovao i za Boška Radonjića, kuma Nikole Kavaje i člana klana „najozloglašenijeg“ šefa njujorške mafije Džona Gotija, kome je  suđeno u SAD i dok je bio u Jugoslaviji. Bio je u SAD okrivljen za reket i podmićivanje porote. Glavni svedok optužbe bio je izvesni Salvatore Gravano, Gotijev konsilijere, izdajnik na najvišem gangsterskom nivou. Gravano je na sudu cinkario i Boška Radonjića kome je dao 60.000 dolara sa ciljem da u prethodnom procesu protiv Gotija podmiti porotnika Džordža Pejpa, Radonjićevog starog poslovnog partnera. Taj događaj je i prikazan u filmu o Džonu Gotiju, koji je prikazivan u čitavom svetu. Da ne bi imao muku sa FBI Boško Radonjić je jednostavno otišao za Srbiju.

FBI je i od 1991. intenzivnije pazio i na srpske iseljenike i njihove političke lidere poreklom iz nekadašnje SFRJ. Naime, pretila je opasnost da, posle raspada SFRJ i rata u Hrvatskoj i Bosni i u Americi dođe do etničkih sukoba između Hrvata, Muslimana, Srba i Slovenaca, kojih po nekim procenama ima oko dva miliona.

– I mi smo se ovde u Viskonsinu, posebno tokom 1992. godine suočili sa opasnošću da dođe do etničkih sukoba između Hrvata, Muslimana, Srba, a i Slovenaca i Makedonaca. Naročito od kako su počele da pristižu i prve izbeglice iz Bosne. Već je nekih čarki i bilo, pa je to nagnalo FBI da prati Srbe i Hrvate u Milvokiju. Kada je u Milvokiju održana javna tribina srpskih i hrvatskih iseljenika, na kojoj je skoro došlo do svađe, jer su malobrojniji Hrvati postali agresivni. Hrvati u Americi složno rade na podizanju hrvatske države i održanju vlasti dr Franje Tuđmana. Oni su bili u stanju da za vikend u Pitcburgu sakupe milion dolara za Franju Tuđmana i Hrvatsku. Ko nije u SAD od hrvatskih iseljenika davao dolare za Hrvatsku, nacionalisti su mu palili automobile, čak i kuću. To su meni rekli ljudi iz FBI. Tako su sakupljali pare za podršku nove Hrvatske, ali i za antisrpsku kampanju u medijima – pričao mi je Boško Radonjić.

Istu pažnju je FBI poklanjao i srpskim liderima u emigraciji, jer Federalni istražni biro SAD sumnja da pojedini Srbi šalju dolare u Republiku Srpsku, a i da su mnogi kršili sankcije, noseći tajno humanitarnu i materijalnu pomoć svom narodu.

Kada je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle u jesen 1992. godine prvi put kročio na ameriko tlo dobio je jaku pratnju i obezbeđenje iz FBI. Američka policija je, naime, tih nedelja oktobra dobila nekoliko pretnji smrću patrijarhu Pavlu, pretpostavlja se od ustaša iz SAD. Zbog toga je putovanje patrijarha Pavla od Kanade do Kalifornije bilo, gotovo, inkognito, da se ne bi znalo gde i kada dolazi prvi čovek Srpske pravoslavne crkve. U Milvokiju je, na primer, patrijarh Pavle spavao u jednom motelu kao običan putnik namernik.

– Poseta srpskog patrijarha uznemirila je toliko hrvatske i muslimanske nacionalističke duhove, da su iz osvete sprejom po crkvama u Milvokiju, Čikagu, Njujorku, Detroitu i Satarogi naškrabali nacističke i ustaške simbole. Tim povodom su u ovim gradovima otvorena posebna Odelenja FBI za srpsko-hrvatske etničke odnose u SAD. Istraga agenata FBI bila je toliko traljava da nije otkrila nijednog napadača na ove srpske pravoslavne hramove – rekao mi je rekao mi je američki novinar Tim Kuprisin.

Hrvati iz Kalifornije, posebno oni iz San Hozea, koji su navikli na srpsko dugogodišnje ćutanje u Americi, bili su iznenađeni kada su Srbi u Kaliforniji ustali protiv američke antisrpske kampanje i hrvatskog nacionalizma. Nisu mogli da se uzdrže, pa su na našu kapeli i crkveni dom preklane izlepili ustaške simbole. I srušili nam jedan krst.

– Čitav slučaj smo prijavili Odelenju FBI za Srbe i Hrvate u Kaliforniji. Dvojica agenata, jedan se zvao Ali Roberts, su dolazili i danima istraživali po Saratogi, ali nisu otkrili nikakav trag koji bi ih odveo do počinilaca ovog zločina protiv Srba u Americi. Međutim, kada se 1992. godine u Njujorku dogodila eksplozija u Trgovačkom centru, taj Roberts me u pola noći zvao telefonom i tražio da se hitno susretnemo i razgovaramo. Kada je došao u Saratogu, pitao me je da li su tu diverziju podmetnuli Srbi iz tajne organizacije “Srpski oslobodilački pokret” –pričao mi je prota Radmilo Stokić, tada paroh iz Saratoge.

Odgovorio je agentu FBI da takva organizacija među srpskim iseljenicima u SAD ne postoji, jer američki Srbi nikada i nismo imali ilegalne grupe i frakcije, sem SOPO-a. I da mislim da su taj zločin mogli da počine samo muslimanski fanatici.

Agent Roberts odgovorio je proti Radmilu da mi ne veruje, jer oni u FBI imaju informacije da su tu terorističku akciju izveli američki Srbi. Kada je FBI posle nekoliko nedelja otkrio muslimanske teroriste, tajni agent FBI Ali Roberts me pozvao telefonom i rekao protiv Radmilu :

– Oče vi ste bili u pravu !

Naslovna fotografija: Ana i David Knežević, osumnjičen za njeno ubistvo