Američka deca o Tesli uče iz knjige Srpkinje

Za ovu knjigu Maja je dobila Tesla Spirit Award 2023. godine u Njujorku, nakon čega je u istom gradu potpisala ugovor sа jednom od nаjvećih izdаvаčkih kućа na svetu – Ostin Mekoli pаblišer (Austin Macauley Publisher), čiji Urednički odbor je “Čаrobni jedrenjаk” ocenio nаjvišom ocenom, а posebno su pohvаljeni: pripovedаčki ton, mаštovitost, inovаtivnost knjige i obrti, koji su prilаgođeni sаvremenom detetu. U međuvremenu, njena knjiga o Tesli je završila u аmeričkim školаmа i na Univerzitetima kao deo bibliotečkog fondа.

Ona bi u oktobru knjigu trebala da promoviše u jednoj od nаjvećih аmeričkih knjižаrа Barnes&Noble u San Dijegu, Kаlifornija. Biće to prvi prvi put u istoriji da аmeričko izdаnje knjige jednog srpskog piscа za decu bude promovisano u SAD, što Maju, po vokаciji mаster filologa srpskog jezikа i književnosti, čini izuzetno ponosnom.

Na početku ovog intervjua pitali smo je da nam kaže nešto više o svom odrastanju, obrazovanju, o Nikoli Tesli kao junaku njenog detinjstva…

– Nedavno me je otac pitao: „Jesi li svesna da su Amerikanci objavili tvoju knjigu? U Njujorku? Na Menhetnu? Hej, objavili su tvoju knjigu o Tesli!“ Ćutala sam i razmišljala – to je bio jedan od mojih snova iz detinjstva o kojem se naglas ne govori. A tata voli o tome da govori i otkad pamtim ohrabruje me kako ću jednog dana biti nova Desanka Maksimović (iako je svestan da je dug put preda mnom da bih dotakla njene horizonte – bio je to način da me osnaži).

–Ne znam da li bih danas bila ova Maja da su i moji roditelji bili drugačiji. Moj otac je nakon Slovenije (Maribora, mesta u kojem je i Nikola Tesla boravio), odlučio da se vrati u Niš (svoj rodni kraj) a potom je ubrzo upoznao moju mamu i zbog njenog lokal-patriotizma poželeo da se preseli u „mamin“ Pirot. Pretpostavljam da mu nije teško palo, jer je kao dečak doživeo da njegova porodica oseti posledice društvenih previranja i ostajanja bez imovine pedesetih godina 20. veka, a novo mesto je značilo i nov početak. S tim što je moje detinjstvo jednim delom stasalo upravo pod uticajem ovih životnih događaja i priča.

Teslin čarobni svet i dalje privlači: Sa promocije knjige u kući Đure Jakšića u Beogradu

-Da nije bilo te odluke, ne znam da li bih se rodila u gradu u kome je rođena prva Srpkinja pedijatar i osnivač pedijatrije u Srbiji čuvena doktorka Nadežda Stanojević (1887), ne znam da li bih upijala duh istrajnosti grada u kojem su rođeni najveći srpski muzikolozi klasične muzike Srbije 20. veka (Borivoje Popović – maestro solfeđa iz čijih knjiga danas uče deca u muzičkim školama u Srbiji i širom sveta i drug iz detinjstva mog dede; dr Vojislav Vučković – dirigent simfonijskog orkestra Radio televizije Beograd; dr Vojislav Ilić – osnivač Novosadske filharmonije, Simfonijskog orkestra i Opere u Novom Sadu), i ne znam da li bih imala privilegiju da se rodim u gradu koji je vladika Nikolaj Velimirović nazvao „Malim Jerusalimom“ jer ima više od 50 crkava i manastira – roditi se u Pirotu i u predivnoj Srbiji znači nositi odgovornost prema velikim imenima o kojima se danas ne govori, a na koja bi trebalo podsetiti.

–Tata je bio svestan dijalekatske sredine, pa sam od malih nogu dobila profesore, počela sam da čitam pre četvrte godine, a već sa dvanaest godina imala sam biblioteku od 500 knjiga. Nažalost, ili na sreću, kako sam odrastala bilo mi je zabranjeno da govorim dijalektom (sigurna sam da sam na velikom gubitku – dijalekti su blago i istorija jedne zemlje) a standardni govor pre 40 godina nije bio najprihvaćeniji od strane dece u svakodnevnom životu. Neko vreme sam trpela zadirkivanja, ali nakon toga deci je postalo drago da imaju nekoga ko je u njihovim očima neobičan. Iz današnjeg ugla razumem odluke svojih roditelja, posebno tatino insistiranje na mom obrazovanju, knjigama i putovanjima, kao i obilazak muzeja širom sveta. I danas govori o tome da ne bi mogao podneti da svom detetu ne pruži ono što je njemu „oduzeto“ još kao dečaku.

–Priče o Nikoli Tesli slušam još od najranijeg detinjstva. Sećam se i danas osećaja iščekivanja nekog tajnovitog čuda kada smo deka i ja pronašli na tavanu u kutiji malu narandžastu svesku dekinog brata koji je studirao elektrotehniku u Beogradu. Nisam razumela njegove beleške u vezi sa seminarskim radom o velikom pronalazaču Tesli, međutim bila sam dosadna da saznam šta sve to znači, pa je deka meni nerazumljive podatke o radu i životu Nikole Tesle pretvarao u priče i bajke. Bilo je tu i naših zanimljivih eksperimenata u bakinoj bašti među božurima i lalama, i sad se smejem, kakve je sve nestašluke moj deka podržavao, a baka dodeljivala nemilosrdne kazne jer sam joj uništila escajg koji je nasledila od svoje majke i bake. O tome govore i moji stihovi „Pričaj mi o Tesli, deda“.

–Ljubav prema Tesli je trajala i tokom gimnazijskih dana u mom rodnom gradu. Pohađala sam prirodno-matematički smer u Gimnaziji u kojoj su (krajem 19. veka) predavali Stevan Sremac, Radoje Domanović, Jaša Prodanović i nastavila da čitam o Tesli. Kasnije, sam upisala studije srpskog jezika i književnosti i na Filozofskom fakultetu u Nišu diplomirala, a potom i masterirala srpski jezik i književnost. Posebno sam bila okrenuta izučavanju istorije srpskog jezika, dijalektologiji, vanredno sam proučavala sociolingvistiku interesovalo me je i tada (i sada) na koji način jezik i dijalekat mogu biti sredstvo teritorijalno-društvene diskriminacije u jednoj zemlji, kao i kakav uticaj imaju na duhovni razvoj dece koja stasavaju na dijalekatskim područjima.

Ljubav prema Tesli ni tada nije jenjavala, naprotiv, Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ u Nišu je prava riznica. Skoro trećinu života sam provela u „tatinom“ kraju, što ga je posebno radovalo, a onda je krenulo moje putovanje na relaciji Niš-Beograd zbog priprema 2006/2007. za doktorske studije u Sjedinjenim Državama (TOEFL i GRE test). Te godine polaganje GRE testa nije postojalo u našoj zemlji, već u Mađarskoj u Budimpešti, a moja mama je svaki moj korak preteško podnosila, jer sam bila njeno jedino dete. Potom sam upoznala i supruga koji je tada živeo i radio kao industrijski menadžer u Francuskoj, pa su moje želje i snovi odloženi za mnogo godina kasnije. Onda se rodio naš sin Luka i tada je usledila selidba u Francusku, gde sam počela da stvaram za decu. Moja prva knjiga nastajala je u gradu Klermonferanu i gradiću Troa (na Seni) i govori o Blezu Paskalu, tvorcu jednog od privih kalkulatora (digitrona) na svetu.

–Zanimljivo je da je i susret sa suprugovom porodicom inicirao priču i knjigu o Tesli, tako da su svekrova studijska putovanja iz Sjedinjenih Država i fotografije sa Teslinim spomenikom na Nijagari inspirisali niz ilustracija, a fotografije sa specijalizacije u Londonu inspirisale su priču o čuvenom Ferisovom točku, koji je, u stvari, prvi put izložen na velikom EXPO-u u Čikagu 1893. kada je Tesla pobedio svojim principom naizmenične struje. Taj deo smo ilustrator Vladimir Mančić i ja posebno izučavali, jedan od najzahtevnijih segmenata je bilo izučavanje virtuelnih/elektronskih materijala Francuske i Amerike, pokušaj da dočaramo izgled Đuke Tesle (majke Nikole Tesle) koja grli dečaka Teslu i to je jedinstvena ilustracija s obzirom na to da fotografija Đuke Tesle ne postoji (nije pronađena dosad), a moja želja je bila da objasnim deci na koji je način Tesla svojom upornošću i snagom majčine ljubavi iz Smiljana, preko Pariza i EXPO-a u Parizu 1889, potom EXPO-a u Čikagu 1893. ostvaruje svoj san i dolazi do Nijagare.

Bilo jednom u Čikagu: Plakat za EXPO 1893.godine, na kome se Tesla predstavio kao naučnik

Knjiga o važnosti detinjstva, o Nikoli Tesli, o borbi dobra i zla, o nauci i istoriji prevedena je pod nazivom „Magical Sails – A Nikola Tesla Story“ i objavljena u izdavačkoj kući „Austin Macauley Publisher“ u Njujorku, na Menhetnu. Zanimljivo je da je kancelarija izdavača na 33. spratu, i to baš na istom spratu na kom je Tesla živeo u Hotelu „Njujorker“. A još zanimljivije jeste da je knjigu prevele Jelena Vitezović, koja je sa mnom od prve knjige, i koja dostojanstveno nosi prezime svog oca, čuvenog pisca Milovana Vitezovića (“Lajanje na zvezde”, “Šešir profesora Koste Vujića“).

-Knjiga je doživela tri izdanja u Srbiji, a u Americi je objavljena u mekom povezu, tvrdom povezu i kao elektronska knjiga (e-book). Tekst o knjizi „Čarobni jedrenjak” Gordane Jež Lazić sa sajta Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Srbije, preuzele su srpske škole u celom svetu. Čarobni jedrenjak – priča o Nikoli Tesli Maje Cvetković Sotirov ubrzo je postala i deo izborne literature Tesla-klubova širom sveta. Knjiga je, takođe, i deo biblioteka niza univerzitetskih biblioteka u svetu – posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj.

-Ove nedelje gostovaću u Čikagu na čak tri događaja. Dana 13. septembra biće promocija knjige na Akademiji Sveti Sava u Čikagu, 14. septembra je Konferencija „Dani Nikole Tesle” u crkvi na Redvudu, 15. septembra u sali Srpske Narodne Odbrane, a 16. septembra u školi „Sveti Sava” u Milvokiju. U pripremi je gostovanje u San Dijegu u knjižari Barnes&Noble sa mojim američkim idavačem “Austin Macauley Publisher” i sa našim divnim saradnicima iz Srpske škole u San Dijega.

-Na kraju bih dodala, da niko nikada nije uspeo sam. Pa zato zahvaljujem svim svojim saradnicima u Srbiji i širom sveta, Teslinoj naučnoj fondaciji, gospodinu Nikoli Lončaru, mojoj porodici i suprugu i njegovom internacionalnom menadžerskom znanju. Posebnu zahvalnost dugujem gospođi Nenadović iz TNF-a koja se potrudila da moje gostovanje i dolazak u Čikago bude prijatan.

Tekst: Antonije Kovačević/Serbian Times/Foto: Privatna arhiva