Сећање из пепела
На основу рукописа књиге ,,Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941.“ историчара Дејана Ристића, 
некадашњег управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу, ,,Филмске новости“ продуцирале су 2016. године израду документарног филма ,,Сећања из пепела“ посвећеног бурној историји и страдању српске националне библиотеке.
Ауторски тим који је реализовао документарни филм чине Владимир Томчић (продуцент), Марко Савић (редитељ), Дејан Ристић (сценариста), Марко Радосављевић (директор фотографије), Наташа Пантић (монтажерка), Бојан Жировић (наратор) и Бобан Маћеј (дизајн звука).
Документарни филм премијерно представља најновија научна сазнања у вези са местом и датумом оснивања Народне библиотеке Србије (Крагујевац, 12. јули 1838. године), као и драгоцену архивску, библиотечку, музеолошку и аудио-визуелну грађу која сведочи о развоју установе крајем 19. и почетком 20. века, њеном делимичном страдању током Првог светског рата, потоњој обнови и потпуном уништењу до кога је дошло 6. априла 1941. године.
Током рада на филму коришћена је бројна архивска, библиотечка, музеолошка и аудио-визуелна грађа похрањена у Архиву Србије, Архиву Југославије, Архиву САНУ, Војном архиву, Историјском архиву Београда, Историјском архиву – Крушевац, Народној библиотеци Србије, Библиотеци града Београда, Народном музеју у Београду, Историјском музеју Србије, Музеју историје Југославије, Војном музеју у Београду, Ваздухопловном музеју, Музеју позоришне уметности, Музеју града Београда, Народном музеју у Крушевцу, Филозофском факултету у Београду, Филолошком факултету у Београду, Факултету музичке уметности у Београду, Републичком заводу за заштиту споменика културе и Заводу за заштиту споменика културе града Београда.
По први пут представљени су изузетни сегменти националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, запаљиви пројектили којима је погођена НБС, делови сачуваног националног фонда, оригинални снимци суђења генералу Александеру Леру и др.). Документарни филм настао је са жељом да се од заборава трајно сачувају сведочанства о једном од највећих ратних злочина почињених над културом (културоцид) у европској и националној историји.
