Нека грађани Црне Горе одлуче на референдуму о Његошевој капели

Интервју, Др Владан С. Бојић, познати црногорски адвокат

Разговарao: Небојша Поповић

У Црној Гори се протеклих седмица поново актуелизовала тема око обнављања Његошеве капеле на Ловћену. То изазива бар споља, високе тензије у друштву. Као доктор правних наука и адвокат, како Ви гледате на предметно питање?

Често су „високе тензије“ у друштву неопходне, како би се искристалисало одређено питање, увидјели сви вектори и на крају пронашао исправан одговор. Ова тема се „кристалише“ од свих и сваког, на све начине и углове, и данас. Истакао бих важност књиге и филма „Сумрак Ловћена“ 2022. Писало се и говорило знатно и прије 1972. а пише се и говори се са свих адреса и сваком адресату дуже од пола вијека. Чинило се то фактографски релевантно и протеклих дана и у Скупштини и јавном простору. (В. Митрополит и Ловћен, Беч се стиди злочина а комунисти поносе; Рушењем Његошеве капеле Црна Гора је изгубила свој историјски континуитет; Обнављање Његошеве завјетне капеле је модерна идеја и важан задатак; Капела је Његошева, маузолеј је Мештровићев; Урликом против Истине; Човјек и његов гроб; Капела на Ловћену недвојиви дио Његошевог стваралаштва и живота али и екстремно опозоитних осврта, на примјер: На Ловћену симбол Црне горе; Маузолеј, Одбрана Његошевог маузолеја, Ловћен неће пасти, Препознајемо концепт задатка и тим редом).

Тачно је, поларизација и острашћеност прије свега у нашем друштву али и много шире чини ову тему јако осјетљивом о чему сведоче актуелни осврти и реаговања. По мом суду то значи да се касни (вријеме вријења и зријења је давно прошло), да је крајње вријеме за решавање ове теме. То је испуштено по паду Берлинског зида као краја тоталитарне комунистичке ере и доба суровог богобоштва и богохуљења.

Не постоји елементарно универзално цивилизацијско питање око тога да ли је 1972. рушењем Његошеве капеле учињено варварство у име Брозово јер је тих деценија изградио култ личности и био – највећи син наших народа. Његош му јесте по свему био непријатељ. Комунизам је народу слао поруке „да је Бог мртав, они су га убили“ „религија опијум за народ“. У Црној Гори се нажалост по правилу отишло у крајност, јер је током Другог рата и поратно убијена читава „Његошева митрополија“ којој је Његош митрополитовао од 1833-1851. Убијено је више од 130 свештеника, монаха и Његошев наследник безгробни Митрополит Јоаникије Липовац. Цркве, манастири и богомоље су девастиране, претворене у штале или у задружне секуларне објекте.

Остало је кључно: Његоша секуларизовати. И то је све вријеме индоктринисањем чињено, па и формализовано 1972. Ту свједоче образложења општинских и разних комунистичких органа који видно задојени титоизмом игноришу или маргинализују Његошево владичанство, религиозност и чињеницу да је Црна Гора до 1951. била теократска држава. То се види кроз сва акта и квазиправне поступке и молбе које су комунистичке власти упућивали Митрополиту Дајковићу да узме учешће и одржи опјело након што „они“ Његоша премјесте у „саркофагу“ али 10 дана прије отварања Маузолеја. То часног митрополита није нимало поколебало, него се до краја борио.

Истицање Његоша као великана, пјесника, мислиоца итд. ишло се секуларизацији Његоша, његов монашки живот и владичанство и дубока религиозност је потиснута.

Те 1972. није само оскрнављен Његошев гроб, људско право на гроб, није згажен само Његошев завјет (последња изјава воље) то је за комунист било неважно већ постићи циљ: Секуларизовати Његоша кроз обликовање у пјесника уз поништење његове дубоке духовности и религиозног бића, о чему говори то што је ове 1972. премјештен „саркофаг“ с Његошевим земним остацима из црквице, што у преводу значи капела, (тиме перфидно скинут крст) јер наравно на маузолеју – нема крста.

Уједно се тим чином обезбожавали житљи Црне Горе у чему се готово и успјело, да „божја искра“ није заптивена у душу човјечју, што је знао Митрополит Амфилохије, па је три деценије неуморно градио и „божјим машицама џарао“ будећи вјеру која се отгргла и слила у литије – улицама, планинама, ријекама и градовима Црне Горе.

У другим бившим комунистичким земљама Европе хришћанство је реуспостављено као и у Црној Гори, на којој је остао велики историјски дуг: Вратити Његоша у његову Његошеву капелу (скромну црквицу), тамо гдје је Његош завјетовао да он ту почива.

Тешко ми је разумијети Црногорца који крши не хаје за Његошеву ријеч, ону потоњу, гази Његошев завјет и не мари за срушен Његошев гроб који је Његош себи зидао.Ниједан Црногорац није властан преузети умјесто Његоша ријеч, порећи је.

• Како наћи ваљан и правно ауторитативан пут за обнову Његошеве капеле?Ко би, по Вама у задатом контексту био несумњиво мјеродаван да о том одлучује?

Немам никаве дилеме, код оваквог стања ствари, стања у институцијама код којих је проблематично јавно повјерење, уставни титулар суверенитета – грађанин је по сваком универзалном демократском и правном критеријуму властан да одлучи. И тој и таквој одлуци како Скупштина Црне Горе,тако и они другачијег мишљења или увјерења безусловно се морају повиновати јер то налаже основ владавине права. То је стуб цивилизованог демократског друштва и просвјећености правне државе. Свако друго изговарање или прибјегавање је у ствари бјежање од воље народа.

• Постоји ли начин да се ово осјетљиво питање ријеши са што мање тензија? С обзиром на специфичну тежину теме, да ли је овдје референдумско одлучивање прихватљиво и дало неоспоран легитимитет да се капела на Ловћену обнови?

Устав Црне Горе (Сл. лист ЦГ, бр. 1/2007… 38/2013) чл. 93 ст. 3 одређује да предлог за расписивање државног реферндума могу поднијети: намјање 25 посланика, предсједник Црне Горе, Влада или најмање 10% грађана који имају бирачко право.

На парламенарним изборима који су одржани у Црној Гори 11. јуна 2023, право гласа је имало 542.468 грађана. То егзактно значи да би предлог за расписивање државног референдума морало да потпише – најмање 54.257 грађана Црне Горе.

Текст предлога одлуке не може се ставити на дневни ред сједнице Скупштине прије истека рока од 15 дана од дана достављања тог предлога посланицима (чл. 155, ст. 1 Пословника скупштине Црне Горе (Службени лист (Р)ЦГ, бр. 051/06 … 048/24). О предлогу за расписивање државног рефереднума одлучује Скупштина Црне Горе простом већином гласова од укупног броја посланика (сходно чл. 91, ст. 2 Устава).

Системски корелативи Устава Црне Горе и Закона о референдуму („Сл. лист РЦГ“, бр. 9/01 од 22.2.2001, „Сл.лист СРЈ“, бр. 17/01 од 13.4.2001, „Сл.лист ЦГ“, бр. 73/10 од 10.12.2010) кажу да правни поредак Црне Горе познаје: 1.) обавезни референдум (расписује се за потврду ревизије чланова 1, 2, 3, 4, 12, 13, 15, 45 по чл. 157 Устава); 2.) факултативни референдум (расписује се на предлог 25 посланика, предсједника Црне Горе, Владе или најмање 10% грађана који имају бирачко право (чл. 93, ст. 3 Устава), како би се грађани слободно у суверено изаснили о „појединим питањима из надлежности Скупштине Црне Горе“ (сходно чл. 3, ст. 2 Закона о референдуму).

У сваком случају, одлуку о расписивању референдума доноси Скупштина Црне Горе и њоме се одређује текст (једног или више) питања о коме/којима се грађани изјашњавају на референдуму и датум одржавања референдума. (чл. 5-6 Закона о референдуму). Потребно је имати у виду да од дана расписивања референдума до дана одржавања референдума не може протећи мање од 45 ни више од 90 дана.

Будући да је референдум институт непосредне демократије, одлука грађана по природи ствари ужива највећи могући степен легитимитета, ауторитативности као и правне снаге, јер је донијета неспоредно од суверена-грађанина (чл.2,ст.1 Устава) па су резутати референдума обавезујући за Скупштину која је расписала референдум што је – изричито прописано чланом 4 Закона о референдуму.

• Коначно, како гледате на гласове који поручују да још није сазрело вријеме да се ова деликатна тема отвара. Да ли је то сматрате исправном стратегијом?

Поруке да није још сазријело вријеме да се ова тема отвара је отужно замајавање.

Јер, nе постоји ниједан виши изговор, не постоји ниједан виши заклон ни скровиште за било ког, па ни за оне који и презиру или потцјењују сопствен народ. Тоталитарни комунистички богоборачки систем је срушио Његошеву капелу, починио немјерљив гријех пред богом и пред народом, па је на овом народу сада и овдје да то исправи.

Сматрам да иницијативу скупљања потписа од преко 54.257 најлегитимније треба да води и организује МЦП широм Црне Горе да би најкасније до 30. октобра 2024. као дана упокојења Митроплоита Амфилохија била предата Скупштини Црне Горе.

Увјерен сам да ће дан на који буде излазио на референдум сваки грађанин Црне Горе понијети одличје најчистије части и да ће тог дана замрти мржња у Црној Гори.

Све ово видим тако и никако друкчије, јер је по мени Његош синоним за Црну Гору и да којим случајем Црна Гора и нема име, цио свијет би је по Његошу препознавао.

Извор: Журнал.ме