Херцег Нови први открио „тајну“ романа о Андрићу

21. јул 2024.21. јул 2024. Zdravko Elez 192 Views 0 Comments

Интригантно дело „Тајна испод мртве мачке“ адвоката и писца Предрага Савића промовисано у кући-музеју јединог српског нобеловца

Херцег Нови је град у којем се књига цени и воли, и зато није чудо што је баш у њему Иво Андрић, одличио да сазида своју једину кућу у животу, која је коначно претворена у Музеј достојан јединог српског нобеловца.

Ово је синоћ после изузетне успешне двочасовне књижевне вечери у новљанској Кући нобеловца Ива Андрића, у разговору са новинарима изјавио Предраг Савић, аутор дела „Тајна испод мртве мачке“, чији су издавачи “Филип Вишњић“ и „Народна Просвета“ из Београда.

О књизи, која истина из другог плана објашњава и ратни пожар на нашим просторима у прошлом вијеку, суровост рата, затирања људу, о вјешто склопљеној и узбудљивој причи, говорили др Милорад Вукановић, председник Српског народног вијећа Дубровника и главни и одговорни уредник часописа “Пома”, Ненад Хаџи Маричић, стални члан Драме Народног позоришта у Београду, који је и надахнуто говорио али и читао одломке из књиге и аутор Предраг Савић.

Др Милорад Вукановић, председник Већа српске националне мањине у Дубровнику

Овај догађај организовали су Матица Боке и ЈУК Херцег фест. Присутне је, међу којима је био Мићо Рогановић, генерални конзул Србије у Херцег Новом поздравио Мирко Мустур, председник Матице Боке и уједно потпредседник Општине Херцег Нови.

– У ‘Тајни испод мртве мачке“ делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним по готово научној методологији – истакао је проф др Милорад Вукановић. – Посебно су ми занимљиви, па и емотивно дирљиви поједини делови овог романа, који има јединствену уметничку форму са елементима есеја и историјске студије, јер су ми из мојих проучавања и писања добро познате личности попут: Марка Мурата, Петра Колендића, Косте С. Павловића, Слободана Јовановића, Бранка Лазаревића , Миленка Веснића, браће Ива и Луја Војновића, Мате Грацића и Виктора Новака.

Нераскидиве везе са Србима католицима

На овом изузетно посећеном скупу др Вукановић је посебно апострофирао причу о српским државамa на Приморју, а које су постојале пре Немањића и које су биле предмет Андрићевог проучавања. У надахнутом излагању говорио је о нераскидивим везама Иве Андрића и Срба римокатолика, које су још више учвршћене током тамновања у аустро-угарским казаматима.

За разумјевање ове теме, како је рекао, потребна су многа знања потребно је стваралачко читање обдареност и снага да се онај који има роман у рукама суочи са написаним “тргобама цијелог једног живота“.

-Искуство ужасно, увијек опасно. Књига је дакле ту, али дијело још скривено можда сасвим одсутно, прикривено у сваком случају роману гдје се могу прочита и детаљи како су хапшени таоци попут Мата Грацића Србина католика који је свједочио Иву Андрић, каква је била његова улога таоца у вријеме аустоугарске окупације у Дубровнику, како је био незадовољан идејом да двије државе Србија и Црна Гора, које су имале своје државе и своје заставе своју прошлост, достојанство и моралне принципе, да би се створила Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца односно Југославије. Тај став и нездовољство овог познатог Дубровчанина дошао је до изражаја у Другом свјетском рату гдје су људи бацани у јаме а да не говорим о логорима рекао је Грацић будућем Нобеловцу чије је висине предвидио један други велики Дубровчанин гроф Иво Војиновић са чијом причом Предраг Савић почиње радњу своје занимљиве књиге, рекао је Вукановић.

На промоцији је посебно био инспиративан глумац и професор Ненад Хаџи Маричић, стални члан Драме Народног позоришта у Београду, који је нагласио да је сукоб основна ћелија сваке драме.

– И ја као драмски стваралац и дијете чија је мајка Хрватица, а отац Србин препознао сам се у овој књизи Предрага Савића. Какав је то сукоб Запада и Истока. Ово је прича о неким мрачним силама и како би рекао Синиша Ковачевић “црним вранама” за српски народ на овим просторима, за Србе који живе међу и са Хрватима. Када ово прочитате остаје запитаност на постојање самог Србина католика. То је Андрић саопштио на симболичан начин, а Савић нам пренио у свом роману са посебним освртом на значај звона у православљу. Звона су увијек била начин између човјека и оног који је био изнад њега Звона су најважнија храна. Народ каже да је црква без звона као и човјек без уста. Звона прате човјека од крштења до смрти. Звона поздрављају високог госта патријарха, али обавјешвају о смрти али када је и узбуна и почетак рата – казао је Ненад Хаџи Маричић.

Он је прочитао из књиге разговор између Иве Андрића, Лепосаве Беле Павловић и њеног оца Стевана Павловића, у којем се једини српски нобеловац одрекао римокатоличке вере због Степанца и усташких злочина.

Докази о блискости са Дражиним покретом

Аутор Предраг Савића је истакао да је Андрић имао изузетно јаке везе са пољском интелигенцијом и да је познавао Рафаела Лефкина, творца дефиниције геноцида.

– На основу сведочења преживелих Срба из Јасеновца и осталих шездесетак усташких логора, истраживања Виктора Новака и Ђура Виловића, али и на основу доказа Хитлерових званичника попут Хермана Нојрбахера Андрић знао је за размере злочина у Павелићевој и Степинчевој НДХ – напоменуо је Савић – Андрић је из докумената Врховног штаба Драже Михаиловића емигрантске Владе у Лондону имао потврду да је у Јасеновцу убијено преко 700 хиљада Срба. Све то се уклапало и у анализе Адолфа Долфа Вогелника, словеначког врсног статистичара који је био при Врховном штабу Јосипа Броза.

Иво Андрић је за време Другог светског рата искрено подржавао Равногорски покрет генерала Драже Михаиловића што му је филозоф Марко Ристић, спочитавао као тешку заблуду, поменуо је Савић и додао:.

Прикупљао грађу десет година: Предраг Савић, аутор романа „Тајна испод мртве мачке“

– Његов пријатељ, велики књижевник Нико Бартуловић, био је загрижени идеолог Организације југословенских националиста (ОРЈУНЕ). Бартуловића, једног од најпознатијих писаца тог доба, партизани су без суда ликвидирали због учешћа на Башком конгресу. Обавештајац Владимир Ваухних, близак Андрићев сарадник био је Дражин бригадни генерал и командант снага ЈВуО за Словенију (тај податак је прећутао у аутобиографији да би заштитио свог брата Милоша и остале припаднике Плаве гарде). На искрена Андрићева политичка убеђења поред припадништва „Младој Босни“ у младости, тамновања у аустроугарским казаматима, посебно је утицало нераскидиво пријатељство са плејадом Срба римокатолика из Дубровника на челу са грофовима Ивом и Лујом Војиновићем, а сви они су били српски монархисти – рекао је Савић и наставио:

-Андрић је као помоћник министра спољних послова у Влади Краљевине Југославије један од најповерљивијих и најоданијих сарадника Милана Стојадиновића, за кога је у јануару 1939.године написао и потписао чувени реферат о решавању албанског питања. Не треба заборавити да је Иво Андрић био у блиским везама са Милошем Васићем, Сретеном Жујовићем и Стеваном Мољевићем, али и са емигрантима Слободаном Јовановићем и Милошем Црњанским. Дакле, постоји много историјских доказа о Андрићевој монархистичкој орјентацији и блискости са покретом Драже Мхаиловића. Све то су биле чињенице из Андрићеве биографије, које су могле да га у доба комунистичке „правде’ скупо коштају.