Posle 37 godina vraćaju se u zavičaj

Selo Bobovo je jedno od naših najvećih sela, lepo uređeno sa velikim brojem velikih i skupih kuća i skupih ograda. Drugo je po veličini u opštini Svilajnac. Kuće su uglavnom prazne jer veći deo stanovništva radi u inostranstvu. Ali ne svi – Ljubiša i Gordana Petrović koji su 37 godina proveli radeći u Švajcarskoj čvrsto su rešili – vraćamo se u Srbiju!

Ljubiši je ostalo još 16 meseci do penzije, a Gordani 4 godine. Čitav radni vek proveli su u toj zemlji gde su i podigli ćerku i sina, ali srce ih sada vuče nazad u Srbiju. Ljubiša, veli, planira da ima najmanje 100 magaraca na svojoj farmi a umesto koka po dvorištu mu trčkaju nojevi! Dodaje i da mu je plan da na dedovini, nedaleko od Bobova, gde je rođen a gde ima kuću sa tri spavaće sobe proba sa seoskim turizmom.

Kuća nije velika ali dodaje da lako može da se dogradi jer tamo ima dosta zemlje. Supruzi Gordani je ta ideja mila jer voli da se druži i dobro ugosti. Ljubiša planira da tu napravi i par kamp-kućica za turiste – domaće i strane. Petrovići su već napravili farmu magaraca a imaju i par nojeva. Ljubiša je jedini koji u tom kraju ima ove afričke ptice koje su u stvari kao pilići došle iz Zrenjanina!

Pile noja košta 140 evra, a veći mogu da se nađu za 500-700 evra. Žive dugo, kao čovek – sedamdesetak godina. Odrasli teže od 130 do 150 kg, a budu visoki i do 2,5 metara. Ovi koje Ljubiša ima još su bebe ali kad počnu da nose jaja neće biti lako jer Ljubiša veli da buduće potomstvo ljubomorno čuvaju te da im je udarac nogom snažan kao kad ritne konj.

Ljubiša kaže i da je, kad imaju jaja u gnezdu, preporučljivo prići im s kacigom na glavi jer umeju pošteno da kljucnu. A udar je toliko jak da se čovek onesvesti na mestu.