Ко је била Аника из Андрићевог дела?

Пише: Радоје Тасић

Да постојао је Ћоркан, заиста је постојао, рекао је писцу Љуби Јандрићу, Иво Андрић, кад је било ријечи о јунацима из његових књижевних дјела.

Не само Ћоркан и други ликови нобеловца писани су по прототиповима из стварности с тим да их је Андрић пременовао, промијенио мјесто живљења и уобличио умјетничком фикцијом.

Ових дана професор историје Марио Арсић је дошао до података, по први пут, да је постојала и Аника, описана у приповјеци „Аникина времена“, једна од фаталних Андрићевих јунакиња.

Остаци хана поред друма Вишеград-Сјемећ-Сарајево из турског периода у коме је радила Аника

По истим именом као у причи Аника Лакић  је живјела у селу Јабланици и Горња Лијеска а да би преживјела и одгајила ванбрачног сина забављала госте у Хан „Лијеска“.

„Ево ово су остаци хана, поред друма Вишеград-Сјемећ-Сарајево из турског периода који су доживјели и аустроугарску власт“, показује зидине на зараванку на Горњој Лијесци неуморни истраживач вишеградског краја.

Ханови су у то вријеме служили за одмор људи и товарних и јахаћих животиња, имали су кафански дио и собе као и штале и храну за коње.

„Аника Лакић је била изузетно лијепа жена која је доселила на Лијеску из оближњег села Јабланице и живјела у кућици у близини хана поред друма за Сарајево и забављала госте у њему. Радила је и у Лотикином хотелу у Вишеграду као конобарица и забављач“, прича Марио Арсић.

Аника се ту ускоро заљубила у отпремача шуме који је дошао ту из Дрвара и из те љубави родио се и син. Човјек није рекао да је био ожењем и кад се након службовања вратио у родно мјесто Аника је остала сама са сином и почела је да плеше по хановима и кафанама како би преживјела“, додаје Арсић.

Андрић је мјесто гдје је Аника примала госте смјестио у вишеградској чаршији у насеље Мегдан. Позајмио је за причу и дио истините приче о једном газди са Лијеске.

„У међувремену је почела да се виђа тајно са једним газдом са Горње Лијеске јер је он био ожењен. За Илиндан газда је, једне прилике, са Аником отишао на вашар на Борике и одсјео у кафану али је убрзо стигла и његова жена и направила лом“, каже Арсић да су причали стари Лијешчани.

Приче о  газдама и вашару Андрић је  у приповјетци премјестио  у Добрун и чувене свечаности у овом мјесту .

Аника је и сахрањена у селу Лијеска.

„По причи мјештана Аника је сахрањена на гробљу Лугоња и Батинића на Лијесци које се налазило и у близини њене куће и хана. Она нема обиљежја на  гробу, али мјештани тачно знају гдје јој кости почивају“ , истиче Арсић.

Иво Андрић је вероватно  и причу о Аники чуо од домаћина из села Лијеска. Снимљен је и филм „Аникина времена“.  Андрићев лик Аника остала је да заувијек живи у његовој приповјетци, а стварна Аника у сјећањима људи са планине Сјемећ.

Насловна фотографија: Марио Арсић показује гроб у коме почива Аника Лакић, Андрићева јунакиња

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *