Дан кад су комунистички злочинци убили Дражу

После језивих мучења и монтираног суђења, на данашњи дан 1946. убијен је генерал Дража Михаиловић.

Три месеца пре суђења генералу Михаиловићу југословенски министар финансија Сретен Жујовић је дописнику Ројтерса у Београду рекао да суђење представља „техничко питање“. И да ће се на њему одлучивати: „да ли га треба обесити или стрељати“.

И преписка која је уочи суђења вођена између Тита и Александра Ранковића, који су се тада налазили у Москви, и Едварда Кардеља и Милована Ђиласа, који су били у Београду, показује да је процес био политички, а не судски. Из депеша, писаних на руском језику, види се како је политички монтиран процес: Кардељ и Ђилас три пута вршили „политичке корекције“ у оптужници, па је она три пута мењана и прерађивана.

Американци су понудили да се на процесу појаве њихови војни изасланици у Михаиловићевом штабу, а када су Тито и његови сарадници то одбили, у држави Њујорк је организован паралелни процес, на коме се појавило 27 сведока. По завршетку суђења, које је трајало шест дана, Истражна комисија америчког Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу написала је свој извештај и проследила га у Београд:

–Пред комисију није изнет ниједан доказ на основу кога би се могло закључити да је било сарадње између генерала Михаиловића и сила Осовине.

–Не само да се може извести закључак да није било сарадње између генерала Михаиловића и сила Осовине, већ се може установити да је генерал Михаиловић са својим људима наставио борбу против Немаца и против Италијана чак и пошто су савезници престали да му шаљу војну опрему и своју помоћ пренели искључиво на маршала Тита.

–У случају да је сарадње било, америчко војно особље које је сведочило пред комисијом би се у то уверило, јер је било у одличном положају да се у то увери, а дужност му је била да о свакој таквој појави извештава своје штабове. Пуковник Роберт Макдауел, шеф последње америчке војне мисије код генерала Михаиловића додао је извештају комисије и свој коментар:

–Генерал Михаиловић, познат још пре рата као огорчени антинациста, био се потпуно посветио задатку да Немце и њихове сателите истера из Југославије. Што у томе није више успео треба приписати околностима које су биле изван његовог домашаја, а нарочито грађанском рату који је југословенска комунистичка партија потпиривала.

Текст: Саша Адамовић, историчар